Park Sin Yon

~ 68. unos u memoare: Naposletku stigosmo u veliki smeštaj koji je pripadao mom učitelju i on mi odredi moju sobu. Nisam mnogo se bunio, pozivao na skromnost i slično. Verovao sam da ovaj dobar razvoj događaja po mene ima svoje ,,zašto" i samo bih se kulturno zahvalio ne želeći svog učitelja da umaram bilo čime drugim. Pozdravili smo se i dogovorili da će doći po mene ujutru.

~ 69. unos u memoare: I pored silnog uzbuđenja tu noć sam ipak morao koliko toliko odspavati sobzirom na to da sam predhodnu protraćio u nekakvo neobjašnjivom paklenom vrtlogu. Ipak morao sam neko vreme promisliti i osvemu i pamtim da su mi se svi utisci sveli na nekakvu prostu odluku, na jednostavno da ili ne- i ja sam oduševljeno i naglas u toj sobi već izgovorio DA na nepostavljenobpitanje i u snovima nastavio da grlim život kakav sam maštao da me očekuje.

~ 70. unos u memoare: Ujutru, ne suviše rano, učitelj je došao po mene i onda smo produžili da obedujemo zajedni. Pitao me je dal imam kartu svoju za turnir još uvek kod sebe, kako sam spavao, kako mi se sve čini, da naizust ponovim lekcije od juče....itd itd. A onda kada smo sa svime bili gotovi, insistirao je da moramo govoriti o nečemu bitnom ako želimo obojica da zaključimo naše drugovanje. Uveliko relaksiran kraj njega jer je naprosto takav utisak slobode davao mladoj duši dočekao sam spremno taj zastev i potvrdio da ga slušam.

~ 71. unos u memoare: Razgovor je bio kratak al vrlo jasan iz nekoliko tačaka. Lord A. insistirao je da ako želim da ostanem kraj njega da je neophodno kao prvo da postanem i član njegove organizacije. Drugo bi bilo da nikada ne smem povretiti nekoga ako za to ne postoji valjan razlog i treća tačka bilo je njegovo instistiranje: ,, Ako moja naređenja se okrenu protiv čovečnosti i nasrnu na humanost, tad okreni svoju ruku na mene!" Potvrdio sam da sam izrečeno razumeo i izgovorio zaklinjanje.

~ 72. unos u memoare: Nakon razgovora sa učiteljom otišli smo ponovo do arene ali pre nego smo ušli unutra on me je odvojio ja stranu i rekao: ,, Ja idem na ulaz za posebne goste,a ti uđi sa običnim svetom, sada tako obučenog teško će te ko prepoznati i dovesti u vezu samnom. To će biti bitno jer je na redu tvoj prvi zadatak, a posle toga ću te upoznati sa ostalima!" Nagnuo se ka meni i šapnuo mi kratke instrukcije, a potom me tapnuo po leđima i samo otišao dalje uz smešak. Ostao sam u šoku i golemom proboju hladnog znoja.

~ 73. unos u memoare: Udahnuo sam par puta duboko zatvorenih očiju ne bih li se doveo u redi. Nisam smeo da dozvolim da me neko primeti takvog, toliko mi je makar bilo jasno. Gledao sam netremice u ulaz i red kome se proveravaju karte. Nije bilo druge do da natučem kapuljaču i pustim korak napred. Stigao sam predaleko da bih dozvolio da se sve obustavi zbog mog kukavičluka ili još gore zbog sumnje ka učiteljevim namerama.

~ 74. unos u memoare: Jednu po jednu stvar jednako kao i juče prolazio sam trudeći se da izgledam što opuštenije i da ne privlačim pažnju. Naposletku stigao sam do gornjeg sprata gde je vrvelo od publike. Prolaz iza tribina je bio slobodan i širok te se tu pribih uz zid.

Dopuni mastilo iz torbe i nastavi dalje.

~ 75. unos u memoare: Iščekivalo se da novi meč počne svakog trena pa je publika u nestrpljenju skandirala. Terao sam nervozu iz nogu tresući istom o pod kao da će sva ta nelagoda istutnjati iz mene. Ubrzo na desnoj strani sam dočekao prizor prvog borca koji i sam posle završenog meča dolazio da gleda meč.

~ 76. unos u memoare: Prepoznao sam obeležje na pantalonama i skupio manu u pesnici i stopalima kako mi je učitelj pokazao predhodnog dana, a potom sam se silovito odbacio i udario onog što mi je išao u susret. Uspeo sam u svojoj nameri mada taj udarac nije imao nikakvu naročitu silu niti sam umeo da održim manu dovoljno dobro tako je to ispala više provokacija nego realna šteta. Proleteo sam napred i nastavio da trčim, a borac kome se sad crveneo obraz dao se u gnevan trk zamnom.

~ 77. unos u memoare: Trčao sam koliko me noge nose i dobacivao uvrede svom goniču što sam glasnije mogao. To mu podiže apetit iako sam u početku bio u prednosti sada poče da me sustiže. Taman na vreme u susret još dva borca sa oznakama suprotnog tima. Počeo sam da njima dovikujem kako me njihov protivnik juri da me povredi jer eto tobože navijam za njih.

~ 78. unos u memoare: Sve bi propalo tu i onaj bi me uhvatio da ova dvojica ne behoše tako žutri i još vreli od borbe te ga dočekaše silovito, a ja samo protrčih napred. Tu se zapodenu borba opasna i mnoga magija poteče razorna. Okrznu se stup, publika skoči, svako odabra stranu i nastade živa pometnja i među navijačima i među borcima koji će tek stupiti na hodnik.

~ 79. unos u memoare: Onaj nesretnik u onolikom haosu pronađe put i nastavi zamnom, izgledalo je da sam našao da započnem pometnju sa najupornijim i počinjao sam da se plašim alo sam isto jednako nastavljao da dolivam ulje na vatru i da trčim. U naredni mah ukazaše mi se otvorena vrata od balkona za posebne zvanice i ona dva čuvara od juče kako tu rastavljaju neke koji se međusobno tuku i prave haos.

~ 80. unos u memoare: Iskoristih priliku pa još sa nekom nadolazećom masom oborih čuvare te provalismo na balkon među prestravljenu gospodu. Ono što se već neko vreme oglašava je gromoglasna sirena koja poziva stražu iz svih delova grada i arene da zaustave nerede. I na balkonu ih je već bilo dosta tako da su svaki izlaz zatvorili i ona masa više nije imala gde. Morao sam stati sa trčanjem.

~ 81. unos u memoare: U taj tren uleti preko ljudi onaj što me prvi počeo juriti i u naletu se saplete u sruši jednog od plemića i do tad na balkonu kontrolisana reč od strane stražara puče i izbi haos. Strža skoči sa batinama pa udari po lasi iz sve snage, a ja se nekako ponovo provukoh do zida i ne bi mi ništa.

Neko od prolaznika ga upita za pravac i on se odvoji od pisanja tek toliko da mu pokaze sta treba.

~ 82. unos u memoare: Znlvono za uzbunu ne prestaje da zvoni ali sada već kako uhvatih pogled sa balkona situacija po tribinama poče da se smiruje. Ponadah se da će uskoro tome doći kraj i na balkonu i da je sad pravi trenutak da se utopim u masu i da šmugnem preko vrata. Progurah se između navijača i skliznuh kroz odškrinuta vrata nazad.

~ 83. unos u memoare: Najednom me neko udari po glavi sasvim neočekivano i zamalo ne izgubih svest. Kako me neprijatelj uhvati za revere i sabi o zid nekako se malo povratih i tako zakovan ostadog u stisku onoga što me juri sve vreme. Tu me strah trže i neverica da mu u svoj onoj gužvi i njegovom mukom sa čuvarima ne uspeh umaći.