Park Sin Yon

~ 84. unos u memoare: Nenaviknut da udarce već sam bio prerpeo previše tako da mi se snaga gasila i iz očaja sam pokušavo da mi se iščupam iz stiska ili da ga udarim. Moje šake su bez ikakve snage proletale kroz vazduh.

Ulični prodavac koji ceni svoju robu odzvanja na sve strane. Na tren je razmišljao da se prebaci na drugo mesto al ovaj srećom ubrzo ode dalje.

~ 85. unos u memoare: Najednom scena postaje gora gde oko mene se okuplja još boraca upirući prstom i savetujući se sa ovim što me drži oko svega što se desilo. Nekima počinje da se rasvetljuje i tako pokazuju na mene i polako sklapaju rečenice.

Ispade mu pero na zemlju i zaorlja se, sačekao je da ga ne vidi niko o prolaznika pa ga oliza.

~ 86. unos u memoare: Tu buku i graju oko mene prekide povikom jedan popriličan hrmpalija koje me svi skloniše sa puta da mi priđe. Nosio je na leđima neku ogromnu umotanu mačetu i na sam pogled izgledao je svirepo. Prodoran glas je odzvanjao: ,, Jel to ta bubašvaba koja se usuđuje da vređa ovu kuću i njen red! Skratuću ga za noge pred tamničkim vratima!" Pokazivao je prstom na mene i očekivao odgovor.

~ 87. unos u memoare: Videvši šta mi se sprema bilo mi je jasno da sam izgubio i da je moja misija neuspela. Molio sam se u sebi i mislio o bolu koji ke očekuje, o sceni tamnice i mojim odsečenim nogama. Strah mešan sa euforijom u meni se makupljao i disao sam sve teže i teže dok naposletku u meni nešto prosto puče.

~ 88. unos u memoare: U trenu za koji sam verovao da mi je poslednji odlučio sam da ne mogu da dozvolim da se sve tako prostodušno završi i da nestanem sa ovog sveta tako prepadnut i obuzet drhtavicom. Već sam bio stupio na put ratnika i bio je red kao takav da poginem.

~ 89. unos u memoare: Skupio sam svu raspoloživu manuo kako sam znao i umeo i preusmerio je u stopala, potom silovito šutnuo onoga koji me držao. Na moje oduševljenje tose pokazala kao znatna sila i onaj mučenik je odleteo nekoliko metara dalje. Sve to mi dade dovoljno poleta da se zaletim na onog najkrupnijeg sa mačem na leđima koji mi je blokirao put za bekstvo, još je postojala šansa da se izgubim u masi.

~ 90. unos u memoare: Skočih u vis i iz zaleta se ustremih na hrmpaliju od neprijatelja. Osećao sam da letim i da imam snagu da izvedem taj udarac. Ponešen predhodnim uspehom verovao sam da je i ovaj zagarantovan. ,, Glupavo pseto, kako se usuđuješ!" reče toliko moj neprijatelj kada je osetio da sam od svih drsko odabrao njega kao metu. U treptaju oka posegnu i povuče uvijeno sečivo sa svojih leđa. Sve boje se prosuše predamnom i osetih tup bol preko ramena do rebara, letim u stranu, umirem, telo mi se prelama na beloj svetlosti i nestajem.

~ 91. unos u memoare: U narednom trenutku nakon incidenta u areni velikog grada, silnog bežanja i zamaha onim krupnim mačem na mene, naprosto sam se stvorio izbezumljen na drugom mestu. U nekakvom polusedećem polužaj nagnut na atranu tražio sam nešto što bih mogao opipati rukama. Bio sam na tvrdo tlu ali sam se ipak kretao.

~ 92. unos u memoare: Zamućen vid mi se polako vraćao iz trenutka u trenutak dok ne uspeh da ustanovim da sam u nekakvoj kočiji koja se kreće. A onda zatim i sluh oseti tapšanje, a nedugo potom i glas lorda A. : ,,Čestitam, nisam ni jednog trenutka sumnjao u tebe! Mada moram priznati da sam se nadao proseku, mada si ti stvar izveo maestralno.''

~ 94. unos u memoare: Dodao mi je hranu i piće i tražio da se dopunim što pre, jer ako i to nisam razumeo ta magija bi me ubrzo kad eforija prođe znatno isvrpela da bi se možda i onesvestio, tako da je trebalo preduzeti nešto na vreme.

Krošnja se nad njim zatrese i lišće se sasu unaokolo. UHvati ga nostalgija za domom i zelja da po majčinoj rečji još jednom zapeva.

~ 95. unos u memoare: Nakon što sam se oporavio i zavalio u sedištu učitelj je tražio detalje. Kako sam završavao rečenicu za rečenicom i opisivao svoje utiske on je dobacivao po koji komentar i sve vreme se grohotom i od srca smejao. Posebno oduševljen gde i gospoda na balkonu za posebne goste dobija svoju porciju od rulje.

~ 96. unos u memoare: Iznenadio se da sam skupio hrabrosti da napadnem Alfmana kako mi je objasnio da se zvao hrmpalija sa sečivom zabakudom. Bio je to lider Hakora organizacije koja je elitna garda za održanje reda među frakcijama u gradu. Taj Alfmanov bes učitelju je možda probudio najveći kikot.

~ 97. unos u memoare: Kada sam ja završio sa pričom, učitelj se malo okrepio, a onda pre nego sam išta upitao počeo je da mi razjašnjava o čemu se zapravo radilo u celokupnoj operaciji i koja je bila moja uloga u njoj. Izvadio je neke zapise, mape, skice i pošto ih je sve razvukao prešao je na detalje.

~ 98. unos u memoare: Cilj incidenta koji sam proizveo na turniru bio je da se skrene pažnja straži u što većem obimu kako bi grupa sa lordom A. na čelu uspela da oslobodi sve revulucionare, političke osuđenike iz zatvora u velikom gradu. Prolazio je dalje do detalja kako su to izveli ali još uvek nije pominjao imena. Tek na kraju doneo je zaključak da je vreme za upoznavanje sa ostalim članovima ,,Crvenog Sunca" i ujednu za proslavu mog dokazanog prijema.

~ 99. unos u memoare: Putovali smo sami Lord A. i ja, a nekakav nepoznat kočijaš je upravljao. U našem društvu na drumu nije bilo nikoga, oslobođeni zarobljenici i ostali članovi organizacije su se raštrkali po unapred utvrđenim rutama i podelama. Cilj je bio da zarobljenike odvedu u krajeve gde nikome nisu poznati i da podeljeni u grupe najviše na granicama carstva šire anarhističku propoved.