Park Sin Yon

First topic message reminder :

Kada bi Mikey bio ovde sa nama danas, verovatno bi nas podstakao da se fokusiramo na pozitivne stvari u životu i da cenimo svaki trenutak. On bi nas podstakao da se otvorimo novim iskustvima i prilikama, da prihvatimo izazove i da ne odustajemo lako.

Mili bože, čuda velikoga!
Kad se sleže na Kosovu vojska,
U toj vojsci devet Jugovića,
I deseti star Jug Bogdane.
Boga moli Jugovića majka,
Da joj Bog da oči sokolove
I bijela krila labudova,
Da odleti nad Kosovo ravno,
I da vidi devet Jugovića
I desetog starog Jug Bogdana.
Što molila, Boga domolila:
Bog joj dao oči sokolove
I bijela krila labudova;
Pa odletje na Kosovo ravno,
Mrtvih nađe devet Jugovića
I desetog starog Jug Bogdana,
I više njih devet bojnih koplja,
Na kopljima devet sokolova.

U jedno doba nastala je bila čitava hajka na mene. Sve što je
dobilo svrab za pisanje uzelo je da se češe o mene, tako da sam bio
postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su – to se već
razume – počinjali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i
na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na
taj način stvorili donekle reputaciju čoveka bez duha i talenta, poče
se šaputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za člana
Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga časa mogao
očekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da
izradi svoju autobiografiju, i kako je našim akademicima za taj
posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj
toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dan danas ništa ne
zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci, – to sam
odlučio da za vremena piberem građu za svoj životopis.

Mikey je ustao s klupe i malo protegao noge nakon dužeg sedenja. Osetio je kako mu je potrebno malo vremena da se vrati u realnost, da se odvoji od sveta koji je stvoren u knjizi koju je upravo pročitao.

Opis ovoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to
najprirodniji početak. Polazeći od toga fakta, ja se nisam upuštao u
stvari koje su prethodile mome rođenju, pošto o tome verovatno i
nema nikakvih podataka.

Kada je bio spreman da se vrati u svoj svakodnevni život, odlučio je da prošeta do obližnje knjižare kako bi pronašao novu knjigu koju će pročitati. Osećao je uzbuđenje dok je prolazio kroz police knjiga, zavirujući u naslove i čitajući kratke opise.

Kada je došao do kraja, osećao je tugu što je priča gotova, ali ujedno i sreću što ju je pročitao. Opet je osetio zahvalnost prema autoru i knjizi koju je upravo pročitao, jer su mu pružili nezaboravno iskustvo i dopustili mu da se izgubi u drugom svetu na neko vreme.

Slušaj, prijatelju, – reći će on, posrćući i naslanjajući se
svom težinom na budućeg biografa – oni što su pili sa mnom
napustili su me, stoke božje, pa nema ko da me odvede kući. A ja,
vidiš, znam na nebu da nađem velikog medveda, ali svoju kuću ne
mogu nikako da nađem!

Kada je došao do kraja, osećao je tugu što je priča gotova, ali ujedno i sreću što ju je pročitao. Opet je osetio zahvalnost prema autoru i knjizi koju je upravo pročitao, jer su mu pružili nezaboravno iskustvo i dopustili mu da se izgubi u drugom svetu na neko vreme.

Mikey je znao da će nastaviti čitati knjige i upoznavati nove svetove i likove kroz njih. Shvatio je koliko je čitanje važno za njegovu dušu i za njegovo mentalno zdravlje, jer mu omogućava da se udalji od stvarnosti na neko vreme i da pronađe mir i spokoj.

Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po
mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz
toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim sam
se prvi put u krilu majčinom zabrinuo, namrgodio i uozbiljio
ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet, i čim sam se prvi
put u krilu majčinom zaplakao, iz tog plača ponikao sam opet ja i
pošao svojim putem u svet

Sledećih nekoliko dana, Mikey se usredsredio na čitanje knjiga i otkrivanje novih svetova. Pročitao je nekoliko knjiga različitih žanrova, uključujući avanturističke, naučno-fantastične i krimi romane. Svaka od njih pružila mu je jedinstveno iskustvo i doprinela njegovom rastu kao čitaoca.

Nije propuštao priliku da sa prijateljima razgovara o knjigama koje su pročitali i da čuje njihove preporuke za nove knjige. Takođe je odlazio u knjižare i biblioteke da bi pronašao nove naslove koje će pročitati.

Kroz čitanje, Mikey je postajao sve otvoreniji i radoznaliji prema svetu. Osećao se inspirisano i motivisano da istražuje nove stvari i ideje. Njegov um je postajao sve kreativniji i maštovitiji, što mu je pomagalo da se nosi sa stresom i anksioznošću koje su ga ponekad mučile.

Mikey je shvatio da čitanje knjiga nije samo način da se provede vreme, već da to može biti i način da se poboljša kvalitet života i da se postane bolja osoba. Stoga je odlučio da će čitanje knjiga uvek biti važan deo njegovog života, i da će nastaviti da istražuje nove svetove i avanture kroz njih.

Jednog dana, Mikey je odlučio da proba da napiše svoju priču. Uzeo je papir i olovku i počeo da piše, inspirisan knjigama koje je čitao. Bio je zadivljen koliko mu je lako i prirodno dolazilo da piše, i koliko je uživao u tome.

Nakon nekoliko dana, Mikey je uspeo da napiše kratku priču, koja je bila inspirisana događajima iz njegovog života. Bio je ponosan na svoj rad i odlučio je da nastavi da piše i istražuje svoju kreativnu stranu.

vNakon nekoliko dana, Mikey je uspeo da napiše kratku priču, koja je bila inspirisana događajima iz njegovog života. Bio je ponosan na svoj rad i odlučio je da nastavi da piše i istražuje svoju kreativnu stranu.

Kroz čitanje i pisanje, Mikey je shvatio koliko je važno da sledi svoje strasti i da se bavi aktivnostima koje ga ispunjavaju. Osećao se srećnim i zadovoljnim kada je bio okružen knjigama i kada je stvarao nešto novo. Shvatio je da je život previše kratak da bi se provodio radeći stvari koje ne voli, i da je važno da sledi svoje srce i bude ono što jeste.