Park Sin Yon

Назив аждаја потиче од персијске ријечи аздаха (перс. اژدها тр. azdahā)[3]. У српски језик је овај назив дошао посредством турског језика[1][2]. У старим иранским текстовима и иранском фолклору ријеч аздаха је везана за назив ажи даха (перс. اژی دهاک тр. Aži Dahāka) (гдје ажи значи змија[4]), што је назив злог митолошког бића (знаног још као Захак (перс. ضحّاک тр. Zahhāk) које се уобичајено представљала у облику дивовске змије (змаја)[5] која живи у ваздуху, на земљи или у мору. Понекад се ово биће повезује са одређеним природним појавама, нарочито са кишом и помрачењем сунца. Биће са сличним називом среће се у вјеровањима турских народа Мале и средње Азије, као и код народа из Казахстана, Поволожја и Западног Сибира[1][2].

~ 254. unos u memoare: Uđosmo u nekakvu krčmu, odrpana ali puna. Smestismo se na našu sreću za prazan sto u uglu velike prostorije, posoednje što nam je bilo po volji jeste nekakva središnja pozicija na kojoj bi privlačili pažnju. Izuh mokre čizme i skinuh kaput te ih ostavih na čiviluk blizu kamina.

У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за аждају, као што су:

у Србији, Црној Гори и у Босни и Херцеговини:
аждаа, аждава, аждај, аждајка, аждаха, ажделија, аждер, аждраја[6][7], еждер и ождаха;
у Бугарској (Родопи):
аждарха (буг. аждарха), аждер (буг. аждер), аждеро (буг. аждеро), аждраја (буг. аждрая) и еждраја (буг. еждрая);
у Македонији:
ажда (мкд. ажда), аждар (мкд. аждар) и аждер (мкд. аждер);
у Хрватској:
ажаја и хаждаја (у мађарској Подравини),
аждајкиња (у Далмацији).
Назив аждаја такође у неким крајевима може бити синоним за змаја, алу или ламју.

Shin je sela na klupu u parku i uronila u knjigu o magiji. Dok je čitala, činilo se da je postala deo te čarobne priče, ne primećujući ljude oko sebe. Vetar je lepršao kroz lišće, a ptice su pevale u pozadini dok se Shin gubila u svetu magije.

По једном народном вјеровању аждаја је биће које представљено као огромно крилато змијолико чудовиште с непарним бројем глава са ушима, са четири кратке ноге и крилима као у слијепог миша. Најчешће спомињу троглаве аждаје, затим седмоглаве и деветоглаве, а рјеђе аждаје са двије главе. За аждаје се спомиње да им отворених чељусти излази модар пламен, да грозно ричу и да имају страшан поглед, љуте су, прождрљиве и незасите. Станују у пећинама, планинским језерима, мочварама или дубоким водама, одакле излазе и гутају стоку. Такође се спомиње да се аждаје бораве и у паклу гдје једу грешнике

~ 255. unos u memoare: Krčmar bez pitanja prinese za sto piva u krčazima i vrelog mesa u krupno sečenjm komadima koji su se još pušili. Bez pribora i tanjira sve je bilo smešano sa krompirom onako u celini. Bio je to predivan tren jednog prividnog mira, opustio sam se i uživao.

Shin je bio potpuno uronjen u knjigu o magiji koju je držao u rukama dok je sedeo na klupi u parku. Oko njega su se vrzmali ljudi, deca su se igrala, a ptice su pevale, ali on je bio potpuno nesvestan svega osim reči koje su se nalazile na stranicama knjige. S vremena na vreme bi se nasmešio, potapšao knjigu ili zamahnuo rukom u znak odobravanja nečega što je pročitao.

~ 256. unos u memoare: Graja je na čas utihnula kako za svačiji sto pristiže hrana oguljenja sa ražnja. Izgleda da se ražanj skidao jedan po jedan i tako sreda iznosio pred prisutne. Piće se točilo do nemilosti, krčmar je hodao noseći bure iz kog je dopunjavao krčage na stolivima .

Shin se opustio na klupi u parku i zaronio u svoju omiljenu knjigu o magiji. Nije ga smetalo prolazni šum ptica i zvuk vode u obližnjem fontanama, već je s ljubavlju čitao o čarobnim stvorenjima i mističnim avanturama koje su se odvijale pred njegovim očima. Sada je bio deo te magične priče, a svet oko njega je nestajao dok je dublje ulazio u stranice knjige.

~ 257. unos u memoare: U neki čas na binu se uspeše žongleri, pa potom i muzika, jedan poeta sa lautom i bubnjar mu u pratnji. Pevali su veselo i u brzom ritmu, najčešće klasike o herojskim podvizima, narodne pesme poznate po krčmama duž čitavog kontinenta. Graja nastade i pojedinci se digoše da igraju sa ženskim društvom.

Shin se udobno smestio na klupi u parku i zagledao se u stranice knjige o magiji. Nije obraćao pažnju na buku oko sebe, već je bio potpuno uronjen u priču o čarobnjaštvu. Povremeno bi zastao, zatvorio oči i pokušao vizualizovati magiju koju je čitao, kao da pokušava da je oživi. U tom trenutku, za njega nije postojalo ništa drugo osim knjige i imaginarnog sveta u njoj.

~ 258. unos u memoare: Sve u svemu bi vesela atmosfera, čak Garun razbi razgovorom i turobnu atmosferu za našim stolom. Nismo mogli nešto detaljno govoriti o bilo čemu zbog silne buke ali smo konačno nakon tolikog zajedničkog puta u ignorisanju i tišini, počeli da komuniciramo.

Shin je uživao u čitanju svoje omiljene knjige o magiji dok je sedeo na klupi u parku. Preplavljen zanosom, jedva je primećivao okolinu. Međutim, u jednom trenutku je podigao pogled sa knjige i video prelepu scenu zalaska sunca koja se odvijala pred njim. Sa osmehom na licu, zastao je na trenutak da bi uživao u tom prizoru, pre nego što se vratio svojoj čarobnoj avanturi.

~ 259. unos u memoare: U jedan mah kako poslednju žicu u pesmi okinu svirac, mesto aplauza i ovacija začu se gromoglasana lomljava iza mojih leđa. Garun koji prizor gledao lice odmah skoči na noge, a odmah zatim odreagovasmo Leksandra i ja. Graja, cika i vriska na sve strane...

Shin je bio zapanjen zbog toga koliko je dobra knjiga o magiji koju je upravo pročitao. Nije mogao da prestane da okreće stranice, a vreme je brzo prolazilo. Sunce je počelo da zalazi, ali Shin nije primetio. Bio je toliko zaokupljen magičnim svetom koji je otkrio u knjizi da mu je sve drugo oko sebe postalo nevažno.

~ 260. unos u memoare: Na bočnom zidu krčme ukazala se okromna rupa od koje je dalje vodio trag poderanih daščanih podova i slomljenih stolova, sve tako do teškog ulubljenja u šanku u kom je oboren drečao nekakav div sigurno dug makar četiri metra. Zver sa ljudskim likom urlala je pošto je očigledno proletela kroz zid.

Shin je uživao u tišini parka dok je sedeo na klupi i čitao knjigu o magiji. Kao da je bio u drugom svetu, sačinjenom od mističnih bića i nezamislivih čuda. Oduševljenje na njegovom licu nije moglo da se sakrije dok je okretao stranice i upijao svaku reč.

~ 261. unos u memoare: Narod je vrištao bežao kroz prozore, vrata, na sprat krčme pa otud i dalje... Prašina se slegala, a ljudi su vrlo brzo nestajali. Verovatno bi se i mi izgibili što dalje da kroz onu istu rupu ne ušeta Rokudo. Div se borio da se pridigne i delovalo je da će u tome nesumnjivo uspeti.

Shin je sedeo na klupi u parku, zaneseno čitajući knjigu o magiji. Oči su mu se kretale preko stranica dok se u mislima prepuštao svetu čarobnjaštva. Pored njega, ptičice su pevale, a meko prolećno sunce grejalo je njegovo lice. Bilo je to savršeno mesto za čitanje o čarobnom svetu.

~ 262. unos u memoare: ,,Kronos! Čovek iz legende, ranik koji je borio mnoge ratove, div koji služi u vojsci onoga gospodara koji ga porazi!" Odzvanjao je teatralno Rokudov glas dok je hodao sa raširenim rukama unaokolo, naposletku pogleda u mene: ,, Čekaš pozivnicu?" Kako izgovori to zadnje osmehnu se i iščeznu iz prostorije.

Shin je bio zauzet čitanjem knjige o magiji koju je upravo dobio iz biblioteke. Dok je sedeo na klupi u parku, utonuo je u čaroban svet fantastičnih bića i čudnih moći. Sunčeva svetlost prolazila je kroz krošnje drveća i igrala se po stranicama knjige dok je Shin upijao svaku reč. Vreme je prolazilo neprimetno, a Shin nije mogao da se odvoji od ove fascinantne priče.

~ 263. unos u memoare: Bio sam zgrožen Rokudovim smislom za humor ako je to upošte bilo to. Kronos se na kraju podiže i odrese glavom kao da spira sve slomljeno sa sebe, a onda se njegov pogled zalepi za moju malnkost. ,,Ja bih bežao..." Potapša me po ramenu i reče mi Garun pre nego uze Leksandru pod ruku i dade se u beg.

~ 264. unos u memoare: Znao sam da ja ne mogu da se prosto okrenem i otrčim odatle koliko me noge nose, Rokudo je postavio zadatak i nije se tu moglo mnogo. Stisnuh zube ali bi kasno, tek trenutak da zauzmem gard a div se već stvori predamnom. Neočekivana brzina me prevari i Kronos me ščepa i zafrljači poput igračke ka plafonu.

Shin je bio potpuno izgubljen u čarobnom svetu knjige o magiji koju je držao u rukama. Zamišljao je sebe kao moćnog čarobnjaka koji vlada elementima, iako je u stvarnosti bio samo običan čovek koji sedi na klupi u parku. Vetar je lagano duvao, a sunce je obasjavalo stranice knjige dok je Shin pažljivo čitao.

~ 265. unos u memoare: Udario sam o plafon kao da sam sa velike visine pao ravno na pod. Pravo je čudo da nisam probio pod sprata i završio na istom. Sav taj pritisak mi izbi dah iz pluća i ostadoh u grču i borbi dok sam padao nazad da povratim vazduh.

Shin je bio zauzet čitanjem knjige o magiji na klupi u parku. Bio je to lep dan, a cvrkut ptica je dopunjavao tišinu koja je vladala oko njega. Njegova pažnja je bila potpuno usmerena na reči koje su se nalazile pred njim, dok je čarobni svet oživeo pred njegovim očima.

~ 266. unos u memoare: Na moju sreću uspeh da  simultano u tom mučenju bez udaha nekako obložim teko manom pa me divov kroše koji me dočeka pri padu zafrljači među stolove na drugom kraju ali mi ne polomi kičmu na pola.

Shin je sjedio na klupi u parku i strastveno čitao knjigu o magiji. Njegove oči su se skakale iz jedne riječi u drugu dok je pokušavao dešifrirati tajne magije koje su bile opisane u knjizi. Povremeno bi zastao, duboko udahnuo i pokušao vizualizirati svoju magijsku sposobnost, nadajući se da će jednog dana biti dovoljno moćan da izvrši nevjerojatna djela koja su opisana u knjizi.

~ 267. unos u memoare: Mislio sam o tome kako će mi iako preteknem mesto otpasti kad se na kraju zacrni i odumre koliko su udarci bili sikoviti. Držao me sav moj pređen put do tog trenutka, da nisam već tada bio uveliko sposovan ratnik, pitanje je da li bih danas ovo pisao.

Shin je sedeo na klupi u parku, okružen zelenilom i tišinom. U rukama je držao knjigu o magiji i bio je potpuno zahvaćen njenim sadržajem. Čitao je o zakletvama i urokovima, o čarobnim stvorenjima i tajnama magijskih rituala. Vreme je prolazilo neprimetno dok je Shin upijao svaku reč, žudeći za saznanjima o magičnom svetu.

~ 268. unos u memoare: Uspeo sam da se pridignem i preuzmem inicijativu u daljoj borbi. Zver je stravično urliknula, bio je to neviđen bes što me i dalje vidi na nogama. Zaleteo se ponovo ka meni ali sam ga tada dočekao spreman i odbio sam njegov siloviti napad proizvevši ojačanog vatrenog zmaja koji jedva da je bio dovoljan da obustavi napad.