Park Sin Yon

Shin je bio potpuno zanet čitanjem knjige o magiji na klupi u parku. Dok je čitao, osećao se kao da je deo nekog magičnog sveta. Stranice su se okretale same od sebe, a likovi su oživljavali u njegovoj mašti. U ovom trenutku, Shin je bio udaljen od svakodnevnih briga i stresa, i uživao je u ovom mirnom kutku parka.

Pozoj je tip zmajeva iz narodni predanja prisutan kod Hrvata (u Zagorju, Prigorju i Međimurju)[16][17] i kod Slovenaca[18]. Ovi zmajevi borave u jamama i močvarama gdje vrebaju ljude i stoku. Takođe, za neke pozoje se spominje da žive u jazbinama, u zemlji ispod brda ili gradova, i da oni izazivaju prirodne nepogode[19]. Neki od poznati pozoja iz predanja su:

~ 245. unos u memoare: Nakon nekih desetak minuta ukazalo nam se svetlo na kraju tunela. Doslovno se iskotrljasmo napolje kada zapesmo istovremeno o neku granu taman pred kraj puta. Dočekah se na nos i počeh da proklinjem sve redom. Čuo sam Leksandru kako se smeje ali nisam mogao nikog od suza u očima.

Vidovski pozoj - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u Čičanskoj jami i u močvarama u blizini Donjeg Vidoveca. Jedina osoba koja može oslobositi ovog pozoja iz njegove podzemne jazbine je lik iz predanja Dijak Grabancijaš[2

Shin je bio potpuno zaokupljen čitanjem knjige o magiji na klupi u parku. Svaka stranica je izazivala novu fascinaciju i vodila ga u svet mašte. Bio je zahvalan na ovom trenutku mira u parku koji mu je omogućio da se udalji od svakodnevnih briga i stresa. Kao da je bio deo knjige, Shin je uživao u svakoj čarobnoj avanturi i čekao šta će se dogoditi sledeće.

~ 246. unos u memoare: Nastade cika i vrsika kad kapetan stade da se dernja i grči na zemlji. Brzo obrisah oči i otkotrljah se dalje od njega. Garun se savijao na zrmlji poput brezovog pruta krajnje neprijatno dok iz njega ne isteče nekakav crni dim i ušunja se nazad u pećinu.

Zagrebački pozoj - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u jazbini ispod grada Zagreba. Ovaj pozoj je prema narodnom vjerovanju glavni krivac za potrese koji se dešavaju u Zagrebu i bližoj okolici[17][19];

Shin je zaneseno čitao knjigu o magiji na klupi u parku, dok su stranice same od sebe okretale. U tom magičnom svetu, Shin je zaboravio na sve probleme i brige, uživajući u svakoj stranici koja je pred njim. Park je bio savršeno mesto za ovu vrstu čitanja, pružajući mu mir i tišinu koje su mu bile potrebne da se uroni u priču.

Zeleni pozoj iz Čakovca - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u jazbini ispod zemlje, i glava ovog pozoja se nalazi ispod Starog grada Čakovca a rep ispod crkve sv. Nikole, i obrnuto. Uznemiravanje ovog pozoja je opasno jer on može da izazove potrese i vremenske nepogode. Jedina osoba koja može osloboditi ovog pozoja iz njegove podzemne jazbine je lik iz predanja Dijak Grabancijaš[20][21];

~ 247. unos u memoare: Rokudo se odalji korak od ulazi i potom iscrta neke simbole u vazduhu. Stene počeše da guzvaju i uvlače same u sebe, nasta neprijatan potres i naposletku ulaz u rudnik ili pećinu šta god da je to bilo se zatvori. Garun je bez svesti nastavio da leži, a Leksandra i ja smo samo nemo posmatrali.

Pozoj iz Donje Dubrave - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u Vražjoj jami, u blizini rijeke Mure[20];
Crni pozoj iz Svetog Juraja na Bregu - Ovog pozoja je prema narodnoj legendi ubio sv. Juraj[20];
Štrigovski pozoj - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u jazbini ispod zemlje, i glava ovog pozoja se nalazi ispod crkve sv. Jeronima a rep u nizini, ispod crkve sv. Marije Magdalene. Uznemiravanje ovog pozoja je opasno, i prema predanjima on svakog proljeća izaziva poplave[2

Shin je bio duboko zaokupljen knjigom o magiji dok je sedeo na klupi u parku. Okružen zelenilom i cvrkutom ptica, činilo se da je u potpunosti uronio u čarobni svet knjige. Njegova mašta je letela dok je čitao o čarobnim bićima i tajanstvenim zakletvama. Za trenutak je zaboravio na stvarnost i prepustio se čaroliji koju mu je donosila ova knjiga.

~ 248. unos u memoare: ,, Kletva je još živa ali ne može da napusti mesto, prećiće ja prvog koji iznese zlatnik odavde. Nisi ništa uzeo sa sobom?" Pogleda Rokudo u mene i ja mu odmahnuh glavom na to. ,,Dobro je, onda ćemo nekoga već poslati da to reši kada se vratimo u štab."

Nekada je Stara planina bila zmajevska planina, jer je na njoj postojala pećina u kojoj su se gnezdili zmajevi (ili „zmejevi“, kako ih je u ovom kraju nazivaju). Zmejevi su umeli na planini da zalude čobanice i u obliku zraka postanu njihovi ljubavnici, a iz takvih odnosa rađala su se i deca. Stare žene su proklinjale zmejeve i njihove potomke, ali su za devojke imale neku vrstu razumevanja, pošto je zmeja bilo nemoguće zaustaviti, jer je mogao da spali sve prepreke. A što se devojaka tiče, one su rado prihvatale zmeja za ljubavnike i nisu se kajale, jer su na planini teško nalazile muževe, a nisu želele da predugo čekaju na udaju. Seljaci su želeli da poubijaju zmejeve i njihove potomke te su se jednom prilikom okupili i naoružani sekirama krenuli ka pećini zmejeva. Time su razljutili zmejeve koji su izazvali veliki požar na planini i pri čemu je izgorela sva imovina seljaka.[22]

~ 249. unos u memoare: Leksandra je povila rane kapetanu iako nije bilo nekih strašnih povreda, uspeo sam da sa njega odbijem čitav onaj oklop samo uz jedan iščašen zglob. Garuna sam sneo na leđima do mesta gde nas je čekala kočija i bili smo spremni da krenemo dalje.

Shin je bio izgubljen u čitanju knjige o magiji na klupi u parku. Nije mu smetalo što je oko njega bilo mnogo ljudi i buke, jer se potpuno prepustio svetu magije koji je otkrivao u knjizi. Čarobna bića, zavere i tajne koje je otkrivao u svakom poglavlju činili su da se oseća kao da je i sam deo te magije. Prošlo je mnogo vremena dok se vratio u stvarnost, potpuno opčinjen svetom koji mu je knjiga otkrila.

Zmejevi ljubavnici su uvek nalazili način da dođu do izabrane devojke. Ni zaključavanje kuća u tome nije moglo sprečiti jer su nalazili način, spuštali se kroz odžak i kroz ugašeno ognjište ulazili noću u kuće. Devojke su uveče imale spremnu čistu belu košulju za svoje ljubavnike zmejeve koji su se u to presvlačili posle provlačenja kroz čađavi odžak. Takođe su devojke na krevet navlačile belu presvlaku i oblačile su belu odeću, kako bi se što više dopale zmeju i kako bi mu što bolje ugodile. U jednoj kući su, po ponašanju devojke i zvucima iz dimnjaka, zabrinuti ukućani primetili šta se dešava i odlučili da doskoče zmeju tako što su noću na ognjištu ostavili kotao pun kipuće vode. Silazeći kroz dimnjak zmej je upao u kotao, doživeo užasan bol, nestao i više se u toj kući nije pojavljivao. Strašan duševan bol zbog ovog događaja pretrpela je i devojka. Sreća ukućana bila je kratkog veka jer su počele da ih snalaze brojne i mnogo ozbiljnije nevolje od nevolje sa zmejem. Posledice je pretpreo i čitav kraj u kojem je porodica živela (tj. predeo Budžaka), jer su ih zadesile velike nesreće. Naime posle nestanka zmeja pojavile su se Ale donoseći olujne nepogode sa gradom koji je sve uništavao i nastupila je sveopšta beda.[23]

~ 250. unos u memoare: Kapetana Garuna smo polegli na jednu klupu u kočiji da odmori i dođe sebi. Rokudo i Leksandra su se smestili na drugu, a mene su proterali da se vozim kraj kočijaša. Konji su bili ošinuti i put je po Rokudovoj naredbi nastavio nekud dalje. Gde? Tada nisam to još uvek znao.

Zmejevi ljubavnici su uvek nalazili način da dođu do izabrane devojke. Ni zaključavanje kuća u tome nije moglo sprečiti jer su nalazili način, spuštali se kroz odžak i kroz ugašeno ognjište ulazili noću u kuće. Devojke su uveče imale spremnu čistu belu košulju za svoje ljubavnike zmejeve koji su se u to presvlačili posle provlačenja kroz čađavi odžak. Takođe su devojke na krevet navlačile belu presvlaku i oblačile su belu odeću, kako bi se što više dopale zmeju i kako bi mu što bolje ugodile. U jednoj kući su, po ponašanju devojke i zvucima iz dimnjaka, zabrinuti ukućani primetili šta se dešava i odlučili da doskoče zmeju tako što su noću na ognjištu ostavili kotao pun kipuće vode. Silazeći kroz dimnjak zmej je upao u kotao, doživeo užasan bol, nestao i više se u toj kući nije pojavljivao. Strašan duševan bol zbog ovog događaja pretrpela je i devojka. Sreća ukućana bila je kratkog veka jer su počele da ih snalaze brojne i mnogo ozbiljnije nevolje od nevolje sa zmejem. Posledice je pretpreo i čitav kraj u kojem je porodica živela (tj. predeo Budžaka), jer su ih zadesile velike nesreće. Naime posle nestanka zmeja pojavile su se Ale donoseći olujne nepogode sa gradom koji je sve uništavao i nastupila je sveopšta beda.[23]

Shin je bio potpuno zagledan u stranice knjige o magiji koju je držao u rukama, a oko njega su prolaznici uživali u sunčanom danu u parku. Njegova mašta je letela dok je čitao o neverovatnim čarobnjacima i njihovim neverovatnim avanturama, a osećao je da se i sam nalazi u tom svetu magije. U tom trenutku, ništa drugo nije bilo važno osim knjige i sveta koji mu je otkrila.

~ 251. unos u memoare: Na putu ka daljem odredištu bi suđeno da se sruči ogromna kiša tamam sad kada sam ja izašao napolje da sedim kraj kočijaša. Padalao je tako jako da se zemljani dobro utaban put pretvarao uz sav otpor u blatnjavu kaljugu. Na posletku smo morali stati kako konji ne bi izlomili noge glaveći ih u onom mulju.

Zmejevi sa Stare planine su u potrazi za devojkama silazili sa planine sve dalje i dalje, te su tako dospevali i do Knjaževca. Bili su vešti ljubavnice i mogli su da se pretvore u zrak ili u lepog momka, tako da su obični ljudi, pogotovo stariji, mogli samo da im na tome zavide. U gradu je zmej imao običaj da se pojavljuje pred kućom odabrane devojke na dan njene prosidbe ili svadbe i po danu, pre podne, kuca na vrata. Ako bi vrata otvorio bilo ko drugi osim devojke, pred vratima bi ugledao mnoštvo gostiju i ništa drugo što bi bilo neobično. Međutim ako bi devojka otvorila vrata ona bi pred njima videla zmeja koji bi uplašio i oterao i goste i ukućane, a devojka bi mu se rado predavala, a ponekad i odlazila od kuće sa njim. Ljudi su pokušavali da se od ovakvih dešavanja odbrane postavljanjem stražara ispred devojčine kuće na dan prosidbe ili svadbe i zabranama devojci da lično otvara vrata, ali sve je bilo bezuspešno. Devojka nije mogla da bude sačuvana i sve se obično završavalo rasturanjem prosidbe ili svadbe. Tako je zmej ljudima zagorčavao život i kvario veselja.

Drevne priče i legende vekovima se u istočnoj Srbiji prenose sa kolena na koleno, i svojevrstan su „zaštitni su znak“ ovog dela Srbije. Veoma stara usmena predanja sačuvana u ovim krajevima Srbije predstavljaju vredan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Njegove oči su se sjajile dok je čitao o svim vrstama čarobnih bića i misterioznim zakletvama, a činilo se da je svaki prelazak stranice za njega neka vrsta magične avanture. Izgubljen u svetu knjige, Shin nije ni primetio kako je vreme brzo prolazilo, sve dok nije osetio da mu je sunce zagrejalo lice i da je dan polako počinjao da se pretvara u noć.

~ 252. unos u memoare: Sećam se da sam već skoro bio stigao na granicu nervnog sloma jer sam kisnuo tri čitava dana. Na posletku stigosmo do nekog sela gde Rokudo dade znak meni da povedem Garuna i Leksandru u gostionicu, a da će nam se on priključiti kasnije.

~ 253. unos u memoare: Drage volje se prihvatih Rokudovog naređenja, nisam traćio ni čas kako bih ga upitao gde se on zaputio, bilo mi je bitno samo da se ugrejem i pojedem nešto pošteno. Nas troje smo zauzeli pravac dok Rokudo ostade za nama u kočiji, ubrzo ga više nismo ni videli i naposletku uđosmo u selo.

Kad je podigao pogled s knjige, video je da su svi ljudi u parku već otišli kućama, ostavljajući ga samog na klupi. Brzo se vratio čitanju, znajući da će morati uskoro ići kući, ali želeći da iskoristi svaki trenutak da sazna što više o magiji.