Park Sin Yon

~ 211. unos u memoare: Veselje i osmeh na kovačevom licu prekinu Rokudo, činilo se da bira trenutak da to učini kako ga ne bi previše isekao. ,,Zver koju je Lisandra pogubila skoro ne ostavlja onakvo razaranje po okolinu, to je njenih ruku delo? Ne uspeva više da kontroliše svoju, postaje sve jača Todore..." Nesretni čovek se pognu napred i uhvati se rukama za glavu pa stade kukati. Na mah mu se kožna uniforma kovačka odvoji od grudi i na tren nazreh izbledeo simbol ,, Gavranovog lovca" na njemu.

~ 212. unos u memoare: ,,A tako sam se silno molio i nadao da neće doći do toga... ostaću sam Rokudo shvataš li ti to!?" Nesretni čovek se uvijao i udarao rukama po glavi i obrazima dok se konačno nije tako izmučen umirio i prineo piće usnama. U taj tren svi smo pili u tišini bez govora o bilo čemu dok se na vratima nije pojavila plavokosa devojka mojih godina, tada smo imali oboje po dvadesetak.

~ 213. unos u memoare: Leksandra je zbunjeno prišla stolu i netremice gledala svog ogromnog oca, kako evidentno po tragu suza na njegovom licu, sa tugom sasipa piće niz grlo. Nama je kratko iz kulture nazvala dobro veče a potom je spustila torbu pored i klekla kraj svog oca ispitujući ga šta mu je, a on je onako skrušen bez reči je milovao po kosi i umirivao.

~ 214. unos u memoare: Prema mojim kasnijim saznanjima Leksandrini otac i majka bili su nekadašnji elitni članovi ,,Gavranovog lovca". Kao vrsni ratnici jednom prilikom su se ostatkom svog tima pronašli u nekakvim drevnim ruševinama gde je sprovođeno istraživanje o nekoj vrsti drevne magije.

~ 215. unos u memoare: Istraživanje je vršeno nekoliko godina ali bez naročitog uspeha, sav pronađeni materijal i natpisi činili su uvertiru za čitav sled blaga na koji su verovali da trebaju naići u jednom trenutku. Ono što im je promaklo jeste da su simboli izmenjeni i da govore o tamnici, a ne o riznici i da je zatvorenik unutar nje bogadstvo po jeziku demona, a prokledstvo na jeziku ljudi.

~ 216. unos u memoare: U nepažnji i brzopletosti, sa željom da što pre stignu u štab sa opipljivim rezultatima, otvorili su tamnicu. Demon haosa izleteo je iz svojih okova. Vođena je strašna bitka na ivici da svi nestanu, nakon mnogo smrti i gotovo sravnjenih iskopina Todor je porazio demona, a ovaj kako bi napakostio svom dušmaninu umesto u lance ušao je u njegovu suprugu.

~ 217. unos u memoare: Rokudo je stigao kasno na mesto borbe kada je vec sve bilo gotovo. Ništa nisu mogli da učine čak ni da registruju prisustvo demona u Miri i poverovali su da je iščezao. Nakon par meseci Mira je otkrila da nosi devojčicu koja će se krajem godine roditi živa i zdrava al sa urezanim zatvorskim runama na svom telu.

~ 218. unos u memoare: Zgroženi Rokudo shvatio je sa njenim roditeljima da je Leksandra nova tamnica demonu. Za razliku od nežive kamene ćelije čovek je varijabilan faktor, njegov vlastiti oprez i budnost je ono što drži takve brave zatvorenim. Nada li su se da ako odu dovoljno daleko od svega i isključe manu i sav svet oko nje iz svog života da će stvari ostati mirne.

~ 219. unos u memoare: Nažalost ideja nije zaživela i nedugo pošto su otpočeli novi život sitne nuspojave ljudskog tela kao zatvora za demona su počele da se pojavljuju. Devojka bi svesno il nesvesno uspevala da crpi demonovu snagu i upotrebljava je za najpre prosta, a potom i druga kompleksna magijska izvođenja.

~ 220. unos u memoare: Sve je kulminiralo kada je nastala mogućnost da će bez prave kordinacije nad svojim moćima skliznuti u ponor i osloboditi demona, a to bi značilo i njenu i smrt mnoštva ljudi. Tada smo se Rokudo i ja pojavili sa namerom da Leksandra uz trening postane deo tima koji ću ja predvoditi.

~ 221. unos u memoare: Dugo u noć smo govorili sa Leksandrom i njenim roditeljima kada smo se skupili. Prelazili smo pojedinosti svih detalja koji su se odigrali pre više od 20 godina. Analizirali mogućnost i načine kako će se sa Leksandrom raditi. Ona je što je dosta pripomoglo čitavoj stvari bila Leksandrina otvorenost za put i polazak sa nama, vapila je za avanturom tako da je ovaj njen nužni odlazak dočekan sa osmehom.

~ 222. unos u memoare: Ubrzo nakon što smo nam se Leksandra priključila nastavili smo pit dalje. Došli smo i nagurali se u kočiju, a potom su konji zanjištali i pokrenuli se. Ovoga puta Rokudo je bio govorljiviji prvenstveno zahvaljujući Leksandri koja nije zaklapala. Verovatno je osećao privrženost prema njenim roditeljima i nije mogao da joj stvara nelagodu pa je i on torokao kao nekakva baba. Ja sam ostao tih i zagledan niz put.

~ 223. unos u memoare: U njihovom razgovoru tu i tamo je postojalo nešto što je bilo vredno pažnje, a jedna od takvih stvari bilo je i naše skedeće odredište. Uputili smo se prema planinskom vencu nedaleko odatle, do rudnika koji je za taj kraj odavno napušten kao uklet. Priča je tvrdila da u njemu postoji blago ali da se niko živ nije vratio sa tog puta zbog čuvara koji spava unutar okna. Taj čuvar
...

~ 224. unos u memoare: Kao što je i očekivano kočije su stale u jednom trenutku, a mi smo uskim stazama nastavili napred u planinu. Rokudo nas je vodio mada dosta nesigurno, često je stajao i prepipavao stene. Hteo sam da ga upitam ponovo zašto ne koristi svoju manu da nas prebaci ali mi si činilo da to ne može da izvede ako ne poznaje poziciju što je u obom slučaju bilo tačno.

~ 225. unos u memoare: Kada smo stigli pred rudarsko okno Rokudo je zahtevao od leksandre da sačeka na ulazu, protivila se al joj je on odsečno zapovedio. Bila je tempirana bomba u tom trenutku i nije joj se smelo dopustiti da stupi u bitku.

~ 226. unos u memoare: ,, Ovo je tvoja prilika da se upoznaš sa svojim novim članom." Reče i dodade mi baklju da osvetlim sebi put, tad mi posta jasno da i Rokudo ostaje, a da sam na ovom putu ostao samo ja. Pre nego se rastasmo on mi razjasni šta da očekujem onutra.