Park Sin Yon

~ 282. unos u memoare: Nevoljno smo se pogledali izneđu sebe pa u svetla u daljini koja su najavljivala proslavu. Nije bilo druge nonda krenemo nazad do glavnog druma gde su nas čekale kočije, naređena su naređenja. U tišini smo razočarani dali put pod noge

У нашим народним вјеровањима се спомиње да аждаја зна да напада Сунце у тренутку кад се оно "рађа" у намјери да га уништи (Овај опис понашања але је веома сличан понашању але)[1][2]. Тако, по једном предању, некад су постојала три Сунца, па се једна аждаја одлучила да их "попије" (прогута). Она се попела на високу планину иза које су се та три Сунца рађала, подигла је главу и успела да прогута два. То су примјетиле ластавица и гуштерица, и одлучиле да спасу треће Сунце. Гуштерица је угризла аждају за реп и тако јој скренула пажњу за извесно време, а ластавица је склонила Сунце испред аждаје[1][2]. По другом предању, негдје на истоку једна велика аждаја стално покушава да прогута Сунце које ујутру излази из воде, али је тада св. Илија својим громом уплаши и отјера у воду[1][2]. Такође, у народним предањима се спомиње да аждаје знају нападати и Мјесец. Код подравских Хрвата, пред празник света Три краља су дјецу плашили аждајом да би постила, говорећи им да је то потребно да би ојачао ланац којим је аждаја свезана у паклу, иначе ће у противном аждаја покидати ланац и прогутати цјели свијет[1][2].

Shin je čitao knjigu o magiji na klupi u parku dok je sunce obasjavalo okolinu. Bio je to trenutak u kojem se u potpunosti izgubio u priči o carobnim bićima i njihovim avanturama. Zvukovi ptica i miris svežeg zelenila dopirali su do njega, ali Shin je bio zauzet čarobnim svetom svoje knjige.

~ 283. unos u memoare: Pred kočijom stajao je Rokudo, za uzdama već spreman kočijaš, a na panju je sedeo neki nama nepoznat čovečuljak i držao se za glavu oborenog čela. Kako smo prilazili onaj se pokunjeni pridigao i stao pred nas duboko se poklonivši. ,,Kronososova sila pod vašom je voljom gospodaru.''

По народном вјеровању из Срема, у току олује аждаје лете у густим и страшним облацима, одакле бљују град по усјевима. Тада се против њих су боре облачари, који су штитили поља свога села од града[1][2][10]. У неким крајевима се веровало да је дуга аждаја која пије воду.

У народним предањима се често спомињу многа географска мјеста на којима обитавају аждаје:

Shin je bio toliko zaronjen u svoju knjigu o magiji da nije ni primetio da je sunce zašlo iza oblaka i da se spustila noć. Njegove oči su se zagledale u reči, a stranice knjige su se okretale same od sebe dok je čitao o mističnim bićima i čarobnim ritualima. Park je polako postajao sve prazniji, ali Shin nije hteo da prekine svoje čitanje i izgubi se iz sveta magije.

~ 284. unos u memoare: Trebalo bi je nekoliko trenutaka da obradim scenu u glavi, a onda upitno pogledah u Rokuda i on mi samo potvrdno klimnu glavom. Najednom šok kada sam shvatio da je taj čovečuljak pred nama onaj div iz pređašnje borbe,. Ostao sam apsolutno nem, pitao bih mnogo, a nisam znao kako.

Shin je bio potpuno zagledan u stranice knjige o magiji dok je sedeo na klupi u parku. Njegova mašta je letela kroz priče o čarobnjacima i zmajevima dok je sunce polako zalazilo iza obližnjeg brda. Vreme je prolazilo neprimećeno, a Shin se nalazio u svom sopstvenom svetu magije.

~ 285. unos u memoare: Rokudo preuze inicijativu i pozva mene da im se pridružim unutar kočije, a Garun ode da sedne kraj kočijaša. Rokudo mi nadodade da imamo još jedno stajanje pre polaska u sedište organizacije i da ne smemo traćiti previše vremena ako hoćemo da ispoštujemo plan puta u roku. Nisam razumeo zašto je to od tako velike važnosti ali sam se bez ikakvih zapitkivanja prosto složio sa tim.

По предањима у језеру под Тројановим градом је живјела аждаја која је прождирала сваки дан животињску жртву (овцу) и по једну дјевојку. По другом предању, становништво града Тројана било је многобожачко, вјеровало је у сребрног и позлаћеног бога. Једног дана град потоне у језеро, у коме се појави аждаја. Она је сваког дана прождирала по једну девојку, коју су јој људи били дужни жртвовати. Кад је дошао ред да се жртвује краљева ћерка, она одлучи да прими хришћанство, и св. Ђорђе ју је спаси од смрти тако што је копљем пробо аждају[1]

Shin se duboko zagledao u knjigu o magiji koju je držao u rukama, dok su mu misli bile potpuno usmerene na čarobne formule i rituale koje je upravo čitao. U parku su se čuli zvuci ptica i žubor vode iz obližnjeg jezera, ali Shin je bio potpuno uronjen u čitanje i nije ni primetio šta se dešava oko njega.

~ 286. unos u memoare: U putu smo raskrstili nekakve pojedinosti oko Kronosa koje mi čal i posle tih detaljnih govora nisu bilule u potpunosti jasne. Jasnoća nije ni prava skala za merenje, njegov istorijat je bio toliko neverovatan da se naprosto mogao samo prihvatiti ili odbiti.

Shin je sedeo na klupi u parku, upijajući sunčeve zrake dok je čitao knjigu o magiji. Njegove oči su bile fiksirane na stranicama, dok se oko njega deca igrala i trčala. Zvukovi dalekog smeha su se širili vazduhom, a on je bio uronjen u svoj svet, potpuno neprimetan za sve oko sebe.

~ 287. unos u memoare: Kronos je tvrdio da je star pola milenijuma, da je nekada bio sin jednog ratara dok se nije sa vojskom u prolazu otisnuo u rat. Jednom prilikom jedinicama se u putu priključi nekakva veštica kojo platiše geberali podebelo da im prorekne pobedu u ratu.

~ 288. unos u memoare: Zahtev generala bio je neuk jer se sudbina nije mogla oslikati po sepstvenon želji ali je sama pogodba sa vešticom bila nepromišljena stvar. Ona im reče da postoji jedna močvara i da će ona vojska koja prva stigne u nju biti pobednik u ratu.

Shin je bio zamišljen dok je čitao knjigu o magiji na klupi u parku. Njegove oči su bile zamišljene i ponekad je klimao glavom u znak razumevanja. Oko njega su deca vrištala dok su se igrala, ali on nije obraćao pažnju. Bio je duboko zagledan u stranice knjige koju drži u rukama.

По једном предању аждаја је ранила комску вилу, која се купала у Плавском језеру, па јој је вилин побратим одсјекао главу[1];
По предању св. Сава је окаменио аждају која је живела у виру ријеке Студенице и хтела да прогута момка и дјевојку[1][11];
По предању у близини Белог Поља било је језеро на месту Врановцу и у њему аждаја, која је гутала стоку на језерском појилу. Како предање каже неки ковач одлучи да окује гвожђем рогове свог бика и да га пусти крај језера. Бик је наишао на аждају и пробо је роговима, а језеро је отекло у рудничко село Трепчу[1];

~ 289. unos u memoare: Nesreća sa tim gadnim ženama koje služe demonima jeste što čoveka uvek navlače poluinformacijama, nikada ne govoreći o posledicama i ceni njihove namere, još više se slade kada ljudska pohlepa ne postavi nikakva pitanja.

Shin je zaneseno čitao knjigu o magiji na klupi u parku. Oko njega su se vrzmali ljudi, ali on ih nije ni primećivao. Bio je uronjen u magični svet knjige, u kojem su se čarobnjaci borili protiv zlih sila. Vreme je brzo prolazilo, a Shin je samo okretao stranice i gubio se u svetu magije.

~ 290. unos u memoare: Kronos je pripovedao da je močvara bila klopka. Sva vojska pristigla na to područje pala pa je pod uticaj magije koja je delovala na širem području. Bilo je to borbeno gledalište za demone, a veštica je bogato nagrađena što je uvela gladijatore u arenu.

По предању муслиманског становништва са Пештера, аждају која је живела у једном Пештерском језеру, сабљом је посјекао Алија Ђерзелез[2];
По једном предању у језеру код села Облачине (Добричка област) Турци су убили аждају, а по другом су је отјерали и она је одлетела у Блатно језеро у Мађарској[1].
По предању, које је записано почетком 20. века, у Облачинском језеру је живјела аждаја коју су Турци убили. Ово је проузроковало да се појави велика олуја и градоносни облаци који су погодили околни крај[2];

~ 291. unos u memoare: ,,Tada nismo bili svesni da smo pod prismotrom" - govorio je Kronos. U gustoj magli vojnici su jedan po jedan počinjali da se menjaju i njihovo telo je uz bolnu metamorfozu postajalo divovsko. Poklič demonske publike koja je ostala iza kulisa ipak se zaviorio duž čitave močvare izdovoljen mučnim kricima vojnika.

Такође се спомиње да аждаје живе у мочварама Засавице у Мачви, у Скадарском језеру, у пољу Змичу код Параћина, у планинском језеру код села Мамуњева у Кучима, у тзв "мочварама без дна" код Мостара, у језеру села Калудре у околини Берана, у језеру планине Округлице у околини Високог, у језеру испод Ширин-града код Сиња и у језеру на планини Звијезди у Подрињу[1][2].

~ 292. unos u memoare: Nastao je po svedočenju Kronosa tako silan sukob da nije bilo poznatog rata koji je doživeo toliku krv, silu i agresiju. U svakome se probudio neljudski nagon za opstankom i pobedom. Zemlja se tresa unaokolo, a poražene je gutala zemlja i blato u svoja nedra.

У нашој домаћој књижевности се могу пронаћи нека дјела у којима се спомиње аждаја.
Тако се у појединим народним бајкама, које је записао Вук Стефановић Караџић, појављује аждаја која има углавном улогу антагониста. Једна од тих бајки је и Аждаја и царев син[12];
Аждаја се такође појављује и у дјечијим пјесмама Љубивоја Ршумовића, као што су Зашто аждаја плаче и Аждаја своме чеду тепа.

~ 293. unos u memoare: Kronos je tvrdio da je imao sreće da se borbom prsa u prsa skloni na stranu sa onima koje je mogao poraziti. Bilo je reči da je bilo neuporedivo moćnijih koje su umor i masa oborili jer su kao takvi privukli pažnju. On je setno tvrdio kako je pobedu nad svojom braćom izdejstvovao na kukavičluk tražeći taktička rešenja i krijući se.

Shin je uživao u čitanju knjige o magiji dok je sedeo na klupi u parku. Sve oko njega je bilo mirno, osim povremenog šuškanja lišća na drveću koje se ljuljalo na vetru. On se potpuno izgubio u čarobnom svetu knjige i nije obraćao pažnju na prolaznike koji su se mimoilazili pored njega.