Selo Moyome

Dobivši zadatak od starešina da pronađe i izvuče informacije o jednom od Gavrana zaputio se ka severnim predelima sveta. Prolazivši od sela do sela nudio je pozamašnu svotu novca za bilo kakvu informaciju. Iz dosijea koje je izvukao sa prašnjavih polica arhive nije mogao puno da sazna, pored skice lica i šturog opisa nije imalo puno čega korisnog.

Kretajući se kroz oblasti sveta nailazio je na razne zanimljive situacije. Za neke informacije je plaćao neke je izvlačio u mračnim ulicama uz dosta batina. Trag je već počeo da se hladi, a njemu je ponestajalo vremena. Zadnja informacija za koju nije znao da li je tačna vodila ga je do sela na samom severu zemlje.

"Znači sigurni ste da je tu? Zahvaljujem na pomoći."

Izvadio je vrećiću sa novcem i dodao gospođi koja je bila dovoljno ljubazna da ga uputi ka čoveku koga je tražio. Kafic se nalazio nešto malo niz ulicu.

"Nadam se da je slobodno Mikael."

Ne čekajući odgovor okačio je kaput o stolicu i seo.

(Taman je u skormnoj završnici dana uspeo da zasluži trenutak mira. Bilo mu je bitno da je uspeo da dovrši sve što je namerio po pitanju svojih privatnih poslova pre nego dočeka gosta. Uz po koju cigaretu i kratko piće dao je sebi oduška pred lokalnom gostionicom u iščekivanju onoga za koga su jotros dojavili da mu njuši po tragu. Prijatna i lagodna noć, nije mario za prinudnu pratnju, uradio je dovoljno da se njegov put i boravak u Edolasu muže držati za uspešan. Sada je stiglo vreme da se počne sa praktičnim delovanjem i da poslednje živo kraljevstvo preuzme ozbiljnije ulogu u borbi protiv Rakacu-ia. Uz zvuke vesele muzike iz kafane i dirigovanje u vazduhu, vetar niz ulicu dogura najavljenog prijatelja. On priđe i uz kratak otpozdrav sede na prvim mah, Mikaelu se pričini nervoza na licu pridošlice - nije umeo da rastumači dal je to ljutnja, umor ili je pak samo isfrustriran jer se namučio više nego što je očekivao,)


Da. svakako, sedi. Oprosti na tolikoj gnjavaži pronašao bih ja tebe ranije da sam mogao ili bi se sreli nazad u gradu. Glavonje su te bezveze maltretirale...

(Slaga ga tek toliko kulture radi, već pola dana je bio gotov sa svakom obavezom slobodan da krene gde god mu volja ali ipak je ostao prevrnut da sebe počasti i udahne rasterećeno po koji put viška.)

Kad je konačno seo, za trenutak oseti veliko olakšanje, em mu se misija privodila kraju bar onaj dosadan deo em će konačno da predahne malo. Čitajući dosije na putu do tog mesta znao je da sa Mikaelom nema šale, iako su papiri verovatno barem delom bili lažni. Nije bio ni siguran da se uopšte zove tako.

"Lepo neko mesto, sviđa mi se muzika. Daćeš nam jedan bokal vinjaka za sada."

Odvrati plavokosoj lepotici, koja je bila nešto mlađa nego što je trebalo, pre nego što se opet skoncetrisa na glavnu stvar

Moram ti priznati nije te lako naći Mikaele. Doduše možda ja ne umem da tragam pošto ti ne bi trebao da imaš razloga za skrivanje svojih tragova.

Još uvek je ispitivao situaciju, ni on sam ni starešine nisu bili sigurni ko je zapravo Mikael. Ako se na kraju i ispostavi da je jedan od Gavrana možda će morati da ga silom vrati nazad. Razgledao je okolo ne bi li se potpuno upoznao sa situacijom na terenu. Nije mogao da vidi nikog sumnjivog ni dok je izviđao mesto pre samog dolaska.

Na trenutak ispred njega se pojavi grb koji je za njega bila do tada samo misterija. Uzeo je par sekundi ne bi li je urezao potpuno u sećanje. Iako su se širile glasine do sada nije imao opipljiv dokaz da takva organizacija zapravo postoji u svetu. Zadovoljan što je našao pravog čoveka oslonio se nazad u stolicu i sačeka da mu konobarica sipa piće.

"Zahvaljujem, za sada se ne moraš više mučiti oko nas dvojice."

Ispio je gutljaj vinjaka ne bi li sačekao da se konobarica pomeri i da ih ostavi same. Iako se atmosfera znatno popravila nije smeo da spušta gard.

"Sada kada nema tajni znaš i sam da je rad i organizacija Gavranovog Repa nije poznata skoro nikome. Tvoje prisustvo u gradu izazvalo je dosta reakcija kod starešina i kako i sam znaš ja kao glavni bezbednjak trebam da ispitam sve to."

Dolio je Mikaelu vinjaka u praznu čaši i odložio bokal sa strane.

"Bilo bi super kada bi mi popunio velike rupe u mom shvatanju ove situacije."

Zavaljen u stolicu ispijao je svoje piće i slušao je šta njegov sagovornik govori. Neke od tih stvari već su mu bile poznate, a za neke do sada nije nikada čuo. Bio je potpuno skoncentrisan na razgovor gotovo se isključivši iz svih okolnih dešavanja. Trudio se da zapamti sve ne bi li mu priča bila što jasnija.

"Politika me nikada preterano nije zanimala, ali slažemo se da su ove trenutne akcije koje kraljevstvo poduzima u najmanju ruku nedovoljne i neučinkovite."

Nije želeo da mu previše odaje o sebi i da se gnuša trenutne političke situacije unutar samog grada. Neki ljudi uključujući i njega znali su da treba doći do određenih promena u samoj taktici ratovanja.

"Rakcuije od kad znam za sebe smatrao sam običnim životinjama bez imalo razuma. Saznanje da ih ipak neko vodi dosta menja stvari. Možemo problem saseći u korenu. Molim te nastavi sa svojom pričom."

Ispio je još jedan gutljaj i sačekao nastavak.

Informacije koje je dobio, ako su istinite bile su više nego korisne. Iako je znao da je mala šansa morao je da pokuša da sazna i tačnu lokaciju te anomalije.

"Ako su vaše informacije tačne nema nam druge nego da uradimo sve da zarobimo tog takozvanog vođu. Na kojoj je to tačno lokaciji, koliko duboko u neprijateljskoj teritoriji?"

Plan ko plan mu i nije bio iznet do kraja, ali nije tu imalo puno mesta za mudrovanje. Upasti odraditi posao na brzinu i povući se.

"Preko nekih svojih veza ovo mogu dostaviti kralju i tu prestaje moj uticaj. Posle toga sve zavisi isključivo od njegove odluke. Na ovom mestu ću ti dostaviti odgovor što brže budem mogao."

Na sto je ostavio papirić sa naznačenom lokacijom, izvadio par novčića ostavlajući i bakšiš konobarici.

"Onda do sledećeg viđenja Mikael. Potrudiću se da proguram plan i pored tolikih žrtava."

Ispio je poslednji gutljaj pića, ustao, okrenuo se i otišao.