Ulaz u Zamak

Sano Manjiro je bio decak od samo 10 godina kad je prvi put poceo sanjariti o svojoj budućnosti. Bio je obican decak svog uzrasta ali isticao se po svojim velikim snovima i ambicijama koje je postavio pred sebe.

Jedan od tih velikih snova bio je postati kralj. Iako je bio jos uvek dete mastao je o danu kad ce moci donositi vazne odluke koje ce poboljsati zivot njegovih sugradjana. Cesto bi zamisljao sebe na kraljevskom prestolu okruzen mudrim savetnicima  i radio na izgradnji pravednijeg i prosperitetnijeg kraljevstva. Svake veceri, pre nego sto bi zaspao  zatvarao bi oci i mastao o svojoj buducnosti kao kralju.

Medjutim njegovi snovi nisu se zaustavili samo na tom kraljevstvu. Sano je mastao o svetu u kojem vlada mir  a ne sukobi i ratovi. Bilo mu je potresno slusati priče o ljudima koji su patili zbog nesuglasica i borbi za moc. Iako je bio samo decak od 10 godina, duboko je verovao da svako  bez obzira na svoje godine moze napraviti razliku. Njegovi snovi su bili usmereni ka stvaranju sveta u kojem bi ljudi različitih kultura i naroda mogli ziveti zajedno u harmoniji i sloznosti.

S godinama  kako je rastao i postavao u devetnaesstogodisnjaka Sano nije zaboravio svoje decacke snove. Naporno je ucio i trudio se kako bi postao bolji lider i borac za pravdu i mir. Kako je sticao iskustvo i zrelost  tako je rasla i njegova predanost ostvarivanju svojih ciljeva.

Njegov najveci uspeh do tog trenutka bio je ostvarenje sna da postane kralj. Uspeo je da preuzme odgovornost za svoje kraljevstvo i postane lider koji je tezio pravdu. Ali njegova prica nije stala samo na tronu.

Sano Manjiro je aktivno radio na stvaranju mira i pomirenju širom sveta. Njegova zelja prema pravdi i miru nije poznavała granice. Iako je bio devetnaesstogodisnjak pristupao je svojim naporima ozbiljno i hrabro. Nastojao je izgraditi svet u kojem ce ljudi zajedno raditi na zajedničkom dobru.


Tezio je za potragom svojih roditelja koje nije video od kada se rodio sam je odrastavao u hrabrog momka koji mozda moze da spase ovaj ceo svet od zla.
Nije imao ni brata ni sestru toga mu je najvise bilo zao mozda je i imao ali nikad nije mogao da ih upozna kao svoje roditelje ostavljen je kao mali pored kontejnera za smece.
Nije imao izbora sem da se bori za svoje mesto sam te je sam izgradio drvenu kolibu.Kada bi dosla zima plasio bi se da ne bi dunuo neki jak veter da ne obali drvo ko je ne zna ni sam koliko je bilo staro.
Kao njegov smisao za zivot je bio samo da postane kralj da bi imalo balansa u ovom svetu da bi siromasni ziveli isto ko bogati.Neko bi nosio pocepane pantalone i ne bi imao za hleba.Dok drugi neko bi nosio najnovije pantalone i bacao hleb.Ali to Sana nije sprecilo pomagao je siromasnima kako je god mogao donosio hranu i vodu posto je sa 6 godina postao ninja zaradjivao je neku sumu koja bi mu mogla pokriti za ceo mesec hranu i vodu.