Proglasenje Pobednika

Naposletku ostade sam na terenu da mirno promatra razjarenu publiku koja ga je do nemilosti čašćavala gromoglasnim aplauzom i poklicima. Masa je dugo hučala i silovit vetar nije uspevao da utiša slavlje. Veliki turnir bio je završen i Mikael imenovan za pobednika, nije ni mogao da sanja da će nakon 20 godina od svog prvog prisustva u publici doći centralnog mesta u areni gde čeka da bude darovan kao prvoplasirani učesnik. Zadovoljan postignutim podigao je ruke u vis i pozdravio publiku i njeno skandiranje koje prasnu još jače. Sve u svemu bilo je u ti višeg interesa i značaja u njegovom učešću i pobedi, kao član ,,Gavranovog Repa" na ovaj način je trebao ostvariti još čvršću vezu sa kraljevstvom Edolas i na taj način utemeljiti pozicije organizacije za dalje na stupanje u ovom području.

(Na terenu nedaleko od Mikaela poznate ptice iz senke izvukoše Kensai-a, unuka starog gospodara Akatoša, princa i jedinog naslednika kraljevske loze nakon što mu je otac nastradao u borbi protiv Rakacui-a pre desetak godina. Mikael je imao podatke iz organizacije o Kensaiu koji je od njega bio mlađi 13 godina ali je sa svojih nepunih 26 već bio vrlo poznat i sposoban ratnik. Jedna od spornih stvari jeste bilo genetsko nasleđe koje je mladi princ nosio i koji je nakon mnogo preskočenih generacija bio taj koji je probudio posebne okularne sposobnosti poznate kao Mangekyo Sharingan - moć sa kojom se Mikael već susreo i porazio je, sila poznata po tome što halapljivo kvari dušu nosioca terajući ga da uvek vapi za više moći dok ne izgubi svaki kompas. Odmah se poklonio pred princem, a potom dižući glavu aktivirao svoj Rinnengan ne bi li uklonio melanhonliju sa Kensaievog lica i dao trenutku nešto vatre u sukobu njihovih pogleda.)

#card444


Kako to mislite želja gospodara Akatoša, zašto kruna preskače svog legitimnog naslednika po pravu i pravdi i odlazi u ruke strancu moj dobri prinče?


(Bio je šokiran kada je Kensai saopštio vesti koje je doneo. Očekivao je da će ova pobeda učvrstiti njegov status u Edolasu ali ne i da se može odigrati takav presedan da neko ko nije plave krvi prekine dugu lozu bez prevrata i sa živim naslednicima. Na stranu što je on sam po sebi bio javna ekspozitura svoje organizacije, da on bude krunisan delovalo je nemoguće...nešto se krilo iza Kensaievih reči i on je insistirao na pojašnjenju.)

(Gungula se utišavala kako su probijeni svi izlazi, a narod nastavljao da se probija niz stepeništa što dalje od velike arene. Kensai je nastavljao da govori u jednakom ritmu i dalje uveren u svoja saznanja i zadrtost ne samo Mikaela već i svih ostalih koje je verovatno ikada susreo. Njegova arogancija dovela ga je u zaslepljenost, Mikael nije imao prestavu šta da učini ali je bilo jasno da je trenutak katastrofalan...ako usmrti princa pečat na njemu bi popustio, a tada ni on ne bi mogao da sačuva Šaniju.)

Nije pitanje tvoje želje za borbom, već ubeđenja da možeš kontrolisati devetorepu lisicu kao običan čovek. Načinio si od sebe tempiranu bombu koju može aktivirati jedan pogrešan korak...skloni se daleko odavde Kensai ako ti je drag ovaj grad makar dok ne shvatimo koliku si štetu načinio. Ako te lisica savlada neka to bude van civilizacije i kruga nevinih...ostaćemo u kontaktu.


(Ostao je u gardu nameren da dočeka i poslednjeg da napusti arenu, a da potom i sam umakne iz Šanije i Edolasa ako se princ odluči da ipak želi ostati. Bilo kako bilo morao je pronaći odgovore o novonastalom stanju ostao kralj Edolasa ili ne, to je postalo nevažno u odnosu na verovatnu kataklizmu koja kuca na vrata.)