Ulica Mali Raj

~ 10. unos u memoare: Zamnom u krčmi ostade ona morbidna tišina i ja se polako uspeh uz klimavo stepenište i nađoh sobu u koju bih se zavukao. Svukoh sa sebe odeću i sakrij zavežljaj sa opremom i ostalim stvarima pod krevet. Kiša koja se i do tog trena stidljivo promaljala najednom stade da udara silovito po krovovima i kao palice po velikim dobošima da najavljuje trenutak u kome se mora ostati budan. Pokušah u jednom navratu da zatvorim raskliman prozor ne bi li utišao zvuk teških kapi ali kad mi to ne pođe za rukom zavukoh se ponovo nazad u krevet.


Pisao je uvek i na svakom mestu.

Pamtim sebe kako stojim na vrhu brežuljka, ispred mene se pruža neopisiv pejzaž. Udaljene planine obavijene su maglom, dok se na istoku sunce polako diže iznad njih, stvarajući nevjerojatno prekrasan prizor. Zeleni brežuljci obiluju raznobojnim cvijećem, koje se ljulja na blagom povetarcu. Dole, u udolini, proteže se kristalno čista rijeka, okružena visokim drvećem koje se ogleda u njoj. U daljini se čuju pjev ptica, a miris cvijeća i trave ispuni mi pluća. Ovo je mesto gde se čovek može osjećati u miru s prirodom, daleko od svakodnevnih briga i problema. E tako bih ostao da sam mogao.

~ 338. unos u memoare: Kao opijenom tek mi je na povratku prema kampu gde su me čekali Rokudo i ostali palo na pamet da promislim da tu možda nije bilo nečega orekrivrnog što mi je moglo promaći ali sam takvu misao brzo odbacio odlučan da sebi je kvarim raspoloženje. Nekako ozaren i opušten video sam svetliju budućnost pred svojim korakom zadovoljan što upošte ikakva postoji nakon svega.

Zoro se šetao uskom ulicom s malom pticom na glavi. Ptica je bila srećna, skakutala i čupkala njegovu kosu dok je Zoro primećivao detalje koje inače ne bi primetio. Stigli su do kraja ulice, a ptica je i dalje bila na njegovoj glavi. Zoro ju je poveo sa sobom, gde je mogla da se igra i leti. Ptica je postala Zorin stalni saputnik i zajedno su šetali ulicama, nerazdvojni. Svaki trenutak proveden zajedno bio je poseban.

Prolazivsi svakom ulicom tacnije vecinom Erem je morak d aprodje i ovuda kako bi dosao kuci i kako nebi se pretjerano umorio ipak ove ulice su bile precice i put kojim bi prije stigao nego dto je cekao nadao se da ce uskoro stici jer je umoran

Zoro je nastavio da hoda ulicom i razmišljao o svojim snovima i željama. Ponekad bi zastao i posmatrao ljude oko sebe, razmišljajući o njihovim pričama i sudbinama.Nakon nekog vremena, Zoro je stigao do parka i odlučio da se odmori na klupi. Ptica se smestila na njegovo rame i mirno promatrala okolinu.Dok su odmarali, Zoro je primetio da je neki dečak izgubio svoju loptu. Odlučio je da mu pomogne da je pronađe i zajedno su pretražili celu okolinu. Na kraju su uspeli da je pronađu i Zoro je video kako se dečak smeška srećan što je dobio svoju loptu natrag.Nakon toga, Zoro se osećao zadovoljno što je pomogao drugima i odlučio je da ode u restoran i počasti sebe i svoju malu pticu najboljim jelom koje taj restoran nudi.

Arsen je iz kafane izašao i zaputio se niz ulicu. Uživao je u laganoj šetnji kroz gužvu ljudi i gradsku buku. Dok je hodao, razmišljao je o sljedećem mjestu koje će posjetiti. Nakon nekoliko minuta šetnje, primijetio je poslasticarnicu preko puta. Uvijek je volio slatkiše i odlučio je da je to idealno mjesto za posjetiti nakon obroka u kafani. Ušao je u poslasticarnicu i odmah osjetio slatki miris koji je ispunio prostor. Zastao je ispred štanda s kolačima i pažljivo pregledao ponudu. Na kraju se odlučio za veliku krišku čokoladne torte. Nakon što je platio tortu, Arsen se smjestio u udobnu stolicu u kutu poslastičarnice i uživao u svakom zalogaju. Osjećaj zadovoljstva obuzeo ga je dok je promatrao prolaznike na ulici kako žure svojim poslovima.

Nakon preteskog dana Eren je stigao na ovo mesto nadavsi se biti dobar covek sjeo je i krenuo je uzivati nakon ovoga hteo je ici u Poslastičarnicu i hteo je da jede neke dobre ljude ovdje nadao se dobrom jelu... Eren je ipak proučavao ipak taj famozni Grimoar te je nastavio put prema Slastičarnici

Zoro je koračao malom, uskom ulicom, sa druge strane grada, gde je uglavnom bilo tiho i malo ljudi. Osećao je miris svežeg hleba koji se pekao u jednoj od obližnjih pekara i čuo je ptice koje su cvrkutale u drveću. Vreme je bilo prijatno, sunčano, pa je odlučio da produži svoju šetnju. Zastao je ispred izloga radnje u kojoj su se prodavale različite suvenire i ukrasi, zamišljajući kako bi neki od njih izgledali u njegovoj sobi. Nastavio je dalje, prolazeći pored nekoliko malih radnji sa domaćim proizvodima, dok nije stigao do parka na kraju ulice.

Na kraju dana, Eren je zaključio da je kafa jedna od stvari koje ga čine srećnim i da će uvek biti deo njegovog života. Sada je vreme da se vrati svojim obavezama, ali će se sigurno vratiti kafi kasnije tokom dana.

Eren se hteo prosetati u kasne sate jer mu je bas bilo dosadnu tokom dana nasao je neku zanimaciju da dodje po veceri i malo se zeza sa ljudima tu nadao se nekom dobrom druzenju i u kafanama jer je bio drustven ali ipak nadao se najvise da ce dodatno istraziti Grimoar...
Eren je hodao i cekao naredni pokret