Glavna Kapija

Ulaz u kraljevstvo je obično raskošan i impozantan, što odražava moć i bogatstvo kraljevske porodice. On predstavlja prvu tačku susreta između posetilaca i kraljevstva, čime se stvara prvi utisak o zemlji i njenim ljudima.

Često su ulazi ukrašeni visokim kapijama od kovanog gvožđa ili drvenim vratima, koja su istovremeno funkcionalna i dekorativna. Na samom ulazu može se nalaziti veliki kameni luk koji predstavlja granicu između običnog sveta i kraljevstva.

Odmah nakon prelaska ulaza, posetioci se obično susreću sa stražarima koji proveravaju njihove dokumente i odobrenja za ulazak u zemlju. Pored stražara, ulaz u kraljevstvo često je okružen vrtovima, skulpturama, fontanama i drugim ukrasima koji predstavljaju lepotu zemlje i kraljevske porodice.

Nakon ulaska u kraljevstvo, posetioci mogu da vide veličanstvene palate, zamkove i dvorce, raskošne bašte i parkove, a sve to odražava bogatstvo i moć kraljevske porodice. Ulaz u kraljevstvo stvara prvi utisak o zemlji i njenom stanovništvu, a posetiocima omogućuje da dožive kraljevski sjaj i bogatstvo, kao i da se upoznaju sa istorijom i kulturom zemlje.

Počeo je svoju priču bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma. Zapisana muka razgovara sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rešenje kad bude račun sveden, ako bude. Tvrdi stražari i debeli zid oko kapije činili su njihovu samotnost tvrđom i sigurnijom, ali je kapija uvek bila otvorena, da uđe svako kome je potrebna uteha i dočekivali su ljude lepom rečju kada su dolazili, iako ih je bilo manje nego nevolja i mnogo manje nego grehova. Smatrao je dužnošću i srećom da sebe i druge čuva od grehova. Nije ohol zbog te svoje službe, a to je zaista služba veri, iskrena i potpuna. I sebe, uzalud je kriti. Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti? I ne misli da je to veliko zlo. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, a ako nema šta da suzbija, u čemu je onda zasluga?

Biće vremena za sve.

U ruci je držao svoje letopise koji mirno čekaju da primi njegov teret. Pred Kratosom je duga noć bez sna, i mnoge duge noći.

Na sve će stići.

Sve će učiniti što mora, i da se optuži i da se odbrani, žurba nije možda nikad više. Oseća kako stoje nagomilane u magazama njegovog mozga, i vuku jedna drugu, jer su povezane, nijedna ne živi sama za sebe, a opet ima nekog reda u toj gužvi, i uvek jedna, ne zna kako, iskače između drugih i izlazi na svetlo, da se pokaže, da ošine ili uteši. Ponekad se guraju, nasrću jedna na drugu, nestrprljive, kao da se boje da će ostati nerečene.

Polako, za sve ima vremena.

Dao je vreme sebi, a suđenje ima suočenja i svedočenja, neće ih mimoići, i moći će na kraju da donese presudu samom sebi, jer samo je on u pitanju, niko drugi, samo on. Svet mu je odjednom postao tajna, i on svetu, stali su jedan prema drugome, začuđeno se gledaju, ne raspoznaju se, ne razumeju se više.

Predao je falsifikovane dokumente u ušao u kraljestvo.

Kako sam se približavao selu sjahao sam sa konja i približio se čuvarima. Kroz par reči razmenjenih sa čuvarima pohvatao je sve nove stvari koje su se desile dok ga nije bilo. Ostavio je konja da ga istimare i nahrane ne bi li bio spreman za sledeća putovanja.

Nešto malo pre nego što je sunce dostiglo najvišu tačku na nebu došao je pred kapiju zajedno sa još dvojicom pripadnika kraljevstva. Iako je zima već uveliko trajala nebo beše prozirno plave boje. Baci pogled na sat u džepu koji je zlatnim lancem bio pričvršćen sa unutrašnje strane odela.

"Još malo pa je tu. Jel su obavljene sve provere?"

Ne okrećući glavu upita dvojicu iza njega i zadovoljan odgovorom nastavi sa čekanjem.

Vec prođe neko vreme, a od Mikaela ni traga ni glasa. Taman kad htede da izvuče sat na horizontu se pojavi konj dižući prašinu (zimi) iza sebe. Morao je da se pomeri u stranu ne bi li izbegao juriš konja koji projura pored njega pravo kroz kapiju.

"Dozvoljenih petanaest akademskih, ništa strašno."

Izvadi sat ne bi li utvrdio vreme, a potom ga vrati nazad.

"Verovatno su svi stigli, vreme je da krenemo."

Pokaza rukom ka gradu davajući Mikaelu prednost kao gostu.

Stajajuci ispred kapije pojavio se njegov star idrug Arsen, navnodno je imao neki bitan zadatak. Uzeo je svitak od Arsena i procitao sta pise.

Shvacam, izgleda da cu ipak i ja morati poci. Ali prije toga i ja imam visko rangiuranu misijuu o kojoj ti ne mogu puno pricati. Uglavnom pitanje je assassinaciji nadam se da ces mi pomoci sa time prije nego odradimo zadatak sa kojim si došao.
Ne bi trebalo biti preteško držim metu na oku vec duže vrijeme.

Rekavši to Arsen mi je klimnuo glavom kako bi mi dao do znanja da je on uredu sa tim.
Krenuli smo van sela za zadatak.

Posetivsi ono okrutno, grubo i hladno mesto zeleo sam da odem malo da se opustim, prosetao sam do kapije grada da vidim kakvi ljudi zapravo ulaze u kraljevstvo, video sam svasta. Posebno koliko je ovaj svet okrutan, odlucio sam veoma brzo da se okrenem i nastavim dalje.

Sano po dogovoriu njegovog senseia dodje kod kapije i cekavsi 2 osobe da stignu.Mikey to jest Sano je bio poznat po tome sto uvek dodje pre vremena na neku lokaciju elem u ovom slucaju je bila kapija.
Hmmmm stigao sam prvi dobro je sto sam spakovao hranu i vodu bice super sad mi je samo preostalo da sacekam ovu dvojcu da stignu nece trajati jos dugo.Sano cekavsi ovu dvojcu na kapiji seo je na drvo koje je bilo pored nekog velikog kamena,
Bacao je mali kamencic u nebo i hvatao ga.Ubrzo je ozedneo ali nije hteo da trosi svoju vodu nego je pored kapije bio izvor vode koja se uvozila u selo uzeo je malo te vode te se vrati na drvo i sede.Umesto kamena je uzeo ovog puta kunai i bacao ga i hvatao iznova i iznova....

Brzo su stigli do kapije. Malo ispred same kapije unutar grada nalazila se konjušarnica sa uvek svežim i odmornim konjima. Stavio je svoj potpis i zadužio crnog vranca koji mu je bio jedan od omiljenih. Zajahao ga je i sačekao Mikalea, a onda se zaputio kroz kapiju na svom konju.

Kasom ne preterano brzo približavao se kapiji glavnog grada. Čuvari kad ga spaziše dotrčaše do njega ne bi li preuzeli konja i njemu pomogli da sa istog siđe. Bio je izmoren, sam put oduzeo mu je dosta vremena, ali bar je uspeo da se delimično oporavi od borbe. Kad je prošao kapiju požuri do svoje kuće ne bi li se pošteno odmorio pre daljih obaveza.

Konačno došao je do kapije kraljevstva. Kad beše na nekih 30 metra od same kapije brzo nesta iz vidika ljudi oko njega i stvori se na vrhu same kapije. Sa vrha kapije pucao je pogled na gotovo ceo grad. Još jednom pred rastanak ga osmotri pa se spusti na nekih 5 metara van grada na nekih 4 metra od Xina.

"Vidim stigao si. Ne bih da te zadržavam previše treba mi jedna usluga. Kako si možda čuo bio sam na misiji protiv Rakacui vođa pa se brinem da nisam markovan tj da nisam ugazio u neki seal. Voleo bih da mi skineš to."

Reče to i sačeka da vidi šta će se desiti.

#card194

Vidio je Ichiga Kurosakia kako se stvorio ispred njega predpostavio je sta ce mu traziti medjutim saslusao ga je u potpunosti. Kada je cuo sta sef policije ima da kaze Xin uradi tehniku kojom je otkrio seal koji se nalazi na njemu (ako ga ima) te ga je uklonio. Potom je rekao
"Ja sam sa svojim poslom gotov"
sacekao je da vidi sta ce Ichigo da uradi.
#card245

Pošpto je posao bio završen mogao je da krene na misiju. Ipak ce svoje planove o odlasku morati da odlozi za par dana posto ce morati opet da proveri da li slucajno nema jos neki sael.

"Za sada je posao gotov. Odmori od misije pa ces mi možda opet zatrebati. Dužan sam ti za ovo."

nakon što to reče okrete se i ode u svet.

#card8 #card9