Kraljevska Dvorana

~ 36. unos u memoare: Lord A. bio za društvo plemića u okruženju cara apsolutna enigma i kao takav uspevao je diplomatski da koketira i gradi mit oko sebe. Na njegovom pravom identitetu niko nije insistirao, svi iz takvog nakaradnog miljea su uživali su toj vrsti perverzije, gde im maskirani lord koji ostaje nepoznanica svremena na vreme svojim tajnim poslovima izdejstvuje koji slobodan prolaz kroz carev zakonik.

Zapisujući u svoj notes, došetao se pred kraljevsku dvoranu i poklonio se čuvarima. Osmotrio je samo iz daljine i udaljio se pre nego mu neko to šetanje uzme za zlo.

Njegov put do kraljevske dvorane bio je neobičan. Kao mangup bio je poznat organima reda. Nikada ne bi ostavio tragove da je on uradio neku mućku i po svom kodeksu nije uzimao od neopreznih i nevinih ljudi koji bi mu bili laka meta. Bila je subota, pijačni dan kako su ga ljudi zvali. Obično bi svake druge subote trgovci iz drugih oblasti sveta došli sa raznom robom koja je retka ili se ni ne proizvodi u gradu i bližoj okolini. Naravno tu je bio i Zoran sa svojim plavim zečevima. Te zečeve Arsen nije preterano ni zagledao dok jednom njegov večiti saputnik, Đorno, soko koji ga je i sad nadletao jednom prilikom nije napravio haos na Zoranovom pijačnom mestu. Od tada mu svake druge subote kupi jedno mladunče zeca. Umorio sam se od opisivanja pijace, da pređemo na povratak kući.
Kada se vraćao kući morao je da prođe kroz jednu mirnu i uzanu ulicu gde retko ko prolazi. Hoće to tako kada kupiš kuću na najjeftinijem mogućem zemljištu jer ti lokacija pri kupovini nije bila bitna.
Dan se činio kao običan dok u jednom trenutku nije primetio Đornovo čudno nadletanje. Par krika koje soko ispusti prekinule su tišinu u uličici. Arsen je po tom signalu znao da ga neko prati. Stao je u mestu i povikao.
"Pokaži se!", očekivao je da će iz senke izaći neki razbojnik pa je koristio senzor magiju. Na njegovo iznenađenje manu nije osetio bila je supresovana, a to je značilo da nije neka obična budala već neko sa dosta iskustva. Da nije Đorna u ovakvoj situaciji bi se lako mrelo.
"Vredan si, dobro je da su te preporučili", reče čovek iz senke.
Arsen samo što nije pukao od nervoze ali je ostao pribran.
"A ti si?", upitao je Arsen.
"Kraljevska garda. Dokazao si da si vredan, nije lako primetiti kada mi nekog pratimo."
To i jeste bila istina. Arsen nije mogao ni da vidi ni da oseti čoveka dok mu on sam nije prišao na par metara. A i izgledao je mutno kao da je i sad nije pokazivao pravo lice nego ga je skrivao nekom posebnom magijom.
Čovek senka razbi tišinu između njih. "Dođi u Kraljevu dvoranu oko podne sutradan. Straža će biti obaveštena o tvom dolasku i bićeš primljen bez muke tako da ne moraš da brineš o tome. Do sledećeg susreta." U tom trenutku čovek kao da je ispario, možda je i bio iluzija. Arsen na prvu nije verovao šta mu se dešava, ali se poziv od kraljeve garde ne odbija.

Evo došlo je to sutra. Došao je u kraljevu dvoranu kako mu je rečeno. Straža je kao što je rečeno bila obaveštena i bio je na njihovom spisku gostiju. Dok je čekao da se kralj ili neki njegov poslanik pojavi uživao je u čaši crnog vina. Kralj nije štedeo za ovaj skup. Orkestar je svirao neku laganu dvorsku muziku. Bolje od mene pisca je ni Arsen ne bi opisao jer oboje nemamo smisla za muziku. Arsen je tu video i neku gospodu koju je inače mogao gledati samo u novinama i propagandnim posterima. Osećao je neku blagu nelagodnost jer se osećao kao da ne pripada u društvu ove silne gospode.