Ucitelj Sano Manjiro Mikey - Ucenik Tanjiro Kamado

Bila je to topla letnja noc,Tanjiro Kamado se vracao kuci svojoj porodici,dok je prolazio kroz gradski deo naselja,sreo je nekoliko prijatelja, olucio je da stane da poprica sa njima.
Nakon obavljenog razgovora uputio se kuci,sreo dosta ljudi iz njegovog sela,medjutim nakon nekog vremena sreo je neku stariju bakicu koja koja ga je povukla za rukav i rekla
-Momce,cula sam neku buku blizu tvoje kuce,kada budes dosao pripazi malo.
-Hvala bako
-Tanjiro je pomislio da je bakica luda i nije se zabrinuo.
Nakon nekog vremena Tanjiro se setio su u skorije vreme neki ljudi misteriozno nestali.
Zabrinuo se i trcecim korakom dosao do kuce
Kada je otvorio vrata kuce nikog nije bilo.
Kada je dosao u svojoj sobi ispod kreveta bilo je pismo uze ga i poce da ga cita.



Kada je uzeo pismo ispod kreveta su bili tragovi krvi uplasio se i tako otisao iz kuce.
Kada je ugledao tragove krvi ceo svet mu se srusio pred ocima tada sve mu je izgubilo znacaj.
Nakon toga on je lutao raznim gradovima i selima da bi nasao senseia koji bi ga naucio kako da se bori da bi osvetio majku i sestru.
Tanjiro posle toga je pronasao ucitelja i dosao ovde kako bi trenirao.

Sensei Sano Manjiro Mikey je čekao svog učenika na prelepoj livadi, ispod drveća koja su se njiškala na blagom povetarcu. Sunce je obasjavalo njegovo lice dok je strpljivo čekao dolazak mladog ucenika. Konačno, mladić je stigao, disao je teško i znojio se od truda.

Sensei je s osmehom dočekao svog ucenika, pozdravivši ga s dubokim naklonom. "Dobrodošao, mladiću", reče on, "Tvoja hrabrost da dođeš ovde i tvoja želja za učenjem veoma me raduju."

Ucenik je duboko udahnuo, pokušavajući da povrati dah. "Hvala, sensei", promucao je, "Veoma sam uzbuđen što sam ovde i što ću imati priliku da treniram s vama."

Sensei je pristupio mladiću i spustio ruku na njegovo rame. "Prvo, moraš da naučiš da kontrolišeš svoje disanje i umiriš svoj um", rekao je, "Samo tako ćeš dostići istinsku snagu. Hajde da počnemo."

Njih dvojica su zatim zajedno stali na livadu. Sensei je učeniku pokazao osnovne pokrete i tehnike, usmeravajući ga da sledi svaki korak. Učenik je pažljivo posmatrao i pokušavao da oponaša senseija, usredsređen na svaki pokret i svaki udarac.

Dok su trenirali, livada je odjekivala zvucima njihovih udaraca. Sensei je pratio svaki potez učenika i ispravljao ga kada je bio potreban. Uz svaki udarac, mladić je postajao sve samouvereniji i snažniji.

Na kraju treninga, sensei je pristupio mladiću s ponosom u očima. "Vidim veliki napredak u tebi", rekao je, "Nastavi sa ovim istim entuzijazmom i posvećenošću, i postaćeš izuzetan borac."

Ucenik se nasmejao i zahvalio svom senseiju na podršci. Osećao se inspirisano i spreman da nastavi svoje putovanje .

Tanjiro Kamado marljivo je trenirao pod nadzorom svog senseia, Sana Manjiro Mikeya. Svaki dan je bio ispunjen intenzivnim vežbama, fizičkim naporom i duhovnom disciplinom. Sensei je Tanjiru pokazao različite tehnike borbe, od temeljnih udaraca do složenih poteza. Tanjiro je usvojio svaku lekciju s ogromnom posvećenošću i upornošću. Kroz mnoge izazove i padove, Tanjiro je uspeo da prevaziđe svoje granice i postane sve jači. Sensei ga je stalno ohrabrivao i podsticao, gradeći Tanjirovu samouverenost i veru u sopstvene sposobnosti. Zahvaljujući ovom posebnom učitelju, Tanjiro je postao neustrašiv borac, spremniji nego ikad da suoči se sa izazovima koji leže pred njme.