Ulica Zanemarene Lepote

Ulica Zanemarene Lepote, iako nekad poznata po svojoj lepoti, sada deluje zapušteno i izgubljeno u vremenu. Nekada je bila glavna ulica u gradu, ali danas je zanemarena i izgleda gotovo napušteno. Sa trotoarima ispunjenim rupama i popucalim zgradama koje se nalaze na obe strane, ova ulica odiše melanholijom i nostalgijom. Prazne prodavnice i lokali sa zaključanim vratima svedoče o boljem vremenu kada je ovaj deo grada bio živ i pun ljudi. Ipak, uprkos svom zapuštenom izgledu, ova ulica ima neki šarm i svoju lepotu, koju mogu osetiti samo oni koji su spremni da zaroniti u njen melanholični duh.

Ova ulica je bila bas poduga, i imalo se podosta toga za videti. Setao sam kuda me noge nose, vec sam se smorio ovde pa sam seo na klupicu. Prislo mi je malo detence koje me je pitalo za dinar, odmakao sam ga od sebe i samo sam sedecki cutao.

Kada sam odgurnuo dete, prisao mi je neki covek koji je ocito imao problema. Ustao sam sa klupe gledajuci ga iz visine. Pitao me je dosta pitanja, te sam se samo nasmejao i rekao:

"Polako."

Hladno sam odsetao od njega ne zeleci da napravim bilo kakav problem.

Kada sam video akrobacije ovog dosadng coveka sve mi je bilo jasno. Ponovo je poceo postavljati gomilu pitanja, koja sam opet izignorisao. Kada je zavrsio sa svojim dosadnim pitanjima zaobisao sam ga i krenuo gde sam posao.

Videvsi da me jos prati ovaj cudan covek, okrenuo sam se te sam ga samo pogledao i okrenuo te sam nastavio svojim putem. Hodajuci video sam opet ono dete da prosi, ovog puta mene nije pitalo za neki dinar ali jeste coveka pored mene, ovog puta sam samo odlucio da izignorsem.

Hodao sam kao lud, ali sam se brzo umorio pa sam seo na klupu koja je bila prazna, kada sam seo primetio sam onog debila sto je izvodio akrobacije. Zanimalo me je bas da li bi seo pored mene, iako je bio dosadan, izgledao je kao clan kraljevske brigade.

Videvsi opet ovog debila kako seda pored mene vec mi se slosilo. Ali opet je krenuo da prica i da postavlja suvisna pitanja, ovog puta sam odlucio da mu odgovorim.

"Hmmm, dobro odgovoricu ti na neka od tvojih pianja."

Sa blagim osmehom na licu gledao je ovog debila.

Eren se nakon hodanja nije nimalo umorio radi njegovog opasnog treninga te mu ovsj odluci ds odgovara a ovaj mu postavi neka pitanja:

Odakle si dosao? Ko si ti??

Nakon cega se Eren nasmijao i gledao gs pun zelje da ga upozna

Debil je nastavio da smara, ali sam mu rekao da cu mu dogovoriti na neka pitanja.

"Ne volim da pricam toliko o sebi. Ako hoces reci ti prvi nesto o sebi pa cu ja mozda o sebi,"

Gledao je pravo kako ljudi prolaze.

Slusavsi decka, prestajao mi je polako da bude debil, ali me je ipak i dalje previse nervirao. Ustao sam te sam ga pogledao dok je sedeo i progovorio.

"Pa mozda neki drugi put, sada zurim."

Progovorio je te se zaputio u nepoznatom pravcu.

Setajuci se ovom ulicom, setio sam se da me je ovde napadao onaj debil. Nisam zeleo toliko da se prisecam, ali se setim da od ove ulice znam da se snadjem kuci. Potrcao sam sav srecan znajuci da sigurno uspevam u svom danasnjem izazovu.

Nakon provoda u restoranu Johnny je izasao na ulicu i poceo da luta, nije bio toliko svestan i setao se ulicom u sred noci. Govorio je sam sebi po ulici..
"Gde sam ja to? Koliko je sati?"
Nakon toga nije nista rekao i nastavio je da se krece ulicom

Johnny nije puno obracao paznju na to ko je oko njega ali lice te osobe mu je bilo poznato, nastavio je da hoda ulicom i mumla nesto ne povezano dok mu je nepoznata osoba pomagala da se krece..
"Gde sam ja? Koliko je sati? Gde idemo?"

Nakon nekog vremena ne izlazeci iz kuce odlucio je i to da uradi. Zola je krenuo ka ulici negde da zasedne duze. Od kuce je poneo nesto malo para i paklo cigara, zapalio je odmah cigaru te je seo na jednu klupicu gledajuci kako ljudi prolaze